Određivanje merodavnog prava za bračne odnose sa elementom inostranosti

Pri određivanju kolizione norme se mogu uočiti 2 tendencije:
1) Materijalni uslovi se cene prema zakonu mesta gde se brak zaključuje.
2) Materijalni uslovi se cene prema personalnom pravu bračnih drugova.

Kod prvog slučaja, zaključenje braka olakšano je jer nadležni organ primenjuje domaće pravo koje najbolje poznaje. Kasnije se javlja problem priznavanja takvog braka u državama porekla supružnika jer koliziono rešenje omogućava izigravanje zakona omogućavanjem zaključivanja brakova protivno uslovima koje propisuju prava budućih bračnih partnera.
ZMPP opredeljuje se za soluciju prema kojoj se materijalni uslovi sklapanja braka cene prema zakonu čiji su državljani budući supružnici. Radi se od kumulativnoj primeni lex nationalis. Ako su lica koja zaključuju brak različitog državljanstva moraju biti ispunjeni uslovi koji propisuju nacionalna zakonodavstva oba verenika.
Druga tendencija je prihvatljivija. Ona odgovara načelu da se poštuje pravo država da vode brigu o ličnim i porodičnim odnosima ljudi koji imaju pripadnost te države. Kod ovog pristupa se javljaju brojne dileme. Problem jeste određivanje merila za pripadnost jedne države, i podrazumeva pitanje da li primat dati državljanstvu ili domicilu.
Problem jeste i u tome koje je pravo merodavno u slučaju kada su budući supružnici različitog državljanstva ili domicila, a njihova prava postavljaju različite materijalne uslove za punovažno sklapanje braka.