Osnovi ekonomije (prijemni ispit – prva knjiga)

NASTANAK I RAZVOJ EKONOMSKIH NAUKA

Dve  škole ekonomske misli:
1.    MERKANTILIZAM – prva škola ekonomske misli od  XV do  XVIII veka.
mercatus – trgovina
–    cilj društvene zajednice i pojedinca je sticanje i uvećanje bogatstva
–    bogatstvo ima svoj izraz u zlatu i srebru koje se dobija trgovinom sa drugim zemljama
–    država treba da utiče na privredu
predstavnici: Antonio Sera, Tomas Man, Antoan Monkretijen

2.    Fiziokratizam – u XVIII veku
fiziocratis – vladavina prirodnih zakona
–    izvor bogatstva je proizvodnja i to poljoprivredna
–    bogatstvo se ogleda u poljoprivrednim proizvodima, a uvećanje bogatstva u viškovima poljoprivrednih proizvoda
–    društvom i privredom vladaju prirodni i nepromenjivi zakoni
–    država ne treba da se meša u privredni život (regulišu ga objektivni prirodni zakoni)
–    korišćenje naučnog metoda
predstavnik: Fransoan Kene

KLASIČNA POLITIČKA EKONOMIJA – XVIII vek:
–    analiziraju privredu kao celinu i istražuju zakone koji njome vladaju
–    teorija radne vrednosti – proizvodni rad stvara vrednost robe
–    predmet analize su proizvodnja i raspodela društvenog bogatstva
–    država ne treba da utiče…
predstavnici:
–    u Engleskoj: Vilijem Peti, Adam Smit, David Rikardo
–    u Francuskoj: Boagijber, Sismondi

MARKSISTIČKA POLITIČKA EKONOMIJA – druga polovina XIX veka:
–    otkriva zakonitosti društvene proizvodnje
–    usavršava teoriju radne vrednosti
predstavnici: Karl Marks i Fridrih Engels

Savremena shvatanja političke ekonomije:
–    neoklasična škola
–    kejnzijanska ekonomija
–    monetarizam
–    radikalna ekonomija

Privreda je ukupnost proizvodnih i neproizvodnih delatnosti u oblasti materijalne proizvodnje, prometa i potrošnje ekonomskih dobara i određenih usluga.

PROIZVODNJA

Delovanje ljudi na prirodu radi stvaranja i pribavljanja materijalnih dobara naziva se proizvodnja.
Proizvodnja je nužna jer omogućava opstanak ljudi i zadovoljenje njihovih potreba.
Proces proizvodnje je proces razmene materija između čoveka i prirode koji se odvija u određenom društvenom obliku.