Državni univerzitet u Novom Pazaru
Studijski program: Psihologija
Predmet: Dinamika partnerskih odnosa
Tema
:
Partnerske ljubomorne reakcije
Student: Selma Pružljanin 06-014/13 Mentor: Doc. dr Đerđi Erdeš Kavečan
Novi Pazar, maj, 2017.god
Uvod
Čovek je socijalno, društveno biće. Priroda je čoveka obdarila bogastvom raznovrsnih osećanja,
koja je on tokom svog društvenog i kulturlnog života usavršavao, tako da su ona postala od
velikog značaja za ljudski život i funkcionisanje u užoj ili široj zajednici. Osećanja čine ličnost
dinamičnom i pokreću čoveka na akciju. Osećanja su važan element svakog doživljaja I
predstavljaju neposredan odraz dodira čoveka sa svetom I okolinom. Najsnažnije osećanje koje
čvrsto vezuje ljudska bića I čine jedan odnos prijatnim I srećnim jeste osećanje ljubavi. Odnos
dve ličnosti(misli se na odnos raznopolnih ličnosti) obično se vezuje za osećanja ljubavi i
ljubomore. To su dva osećanja istovremeno bliska i povezana, ali i jedno drugo isključuju. Po
svom izrazu i dejstvu ta dva osećanja potpuno su suprotna. Ljubav usavršava čovekov život, čini
ga plemenitim, dok ljubomora razara i čini osobu potištenom i tužnom. Za ljubomoru se kaže da
kao senka prati ljubav i da ne postoji ljubav bez ljubomore. Ljubomora je složeno, neprijatno,
mučno i teško osećanje u kome se sukobljava čitav splet raznih suprotnih predstava, želja i
emocija. Sukobljavaju se ljubav, naklonost Ili polna privlačnost premaosobi (uglavnom)
različitog pola, želja za potpunim, isključivim posedovanjem te osobe i zahtev za neograničenim
uzvraćanjem ljubavnih osećanja. Osnova tog konfliktnog zamršenog spleta je bojazan I strepnja
od mogućeg odvajanja od voljene ili bar privlačne osobe. Međutim, postoji razlika u intezitetu i
samoj prirodi nekih ljubomornih reakcija među partnerima.
Osnovana ili opravdana ljubomora se javlja kad jedan od partnera poklanja nekoj drugoj osobi
simpatije i pažnju koja prelazi granice učtivosti. Tu već postoji opasnost po jedinstvo zajednice,
stabilnost odnosa, veze. Ova se ljubomora najčešće ispoljava kao negodovanje, prekor, gnev I
duševni bol. U ovom slučaju ljubomorna reakcija je sredstvo borbe za voljenu osobu. Ona je
odbrambeno oružje za jedinstvo i sreću u već formiranom odnosu.
Neosnovana ili neopravdana ljubomora može doći do izražaja kao pataloška ili neurotična
ljubomora. Ovakva vrsta ljubomore se javlja bez stvarnih razloga na osnovu same pomisli da bi
voljenu osobu mogao da neko drugi ‘’preotme’’, zavede, privuče svojim osećanjima,
sposobnostima ili osobinama. Takve misli stvaraju neosnovane sumnje, a može se javiti I kod
zdravih, funkcionalnih osoba , kod emocionalno nezrelih, kod osoba koje su generalno sklone
sumnjičenju, a i kod onih koje su podložne sugestiji okoline.
Teorijska osnova
Ljubomora je jedna od najkompleksnijih emocija i možda je to razlog zbog čega ju je teško
definisati (Mullen, 1991; prema Dujmov, 2011). DeSteno i Salovey (1996; prema Dujmov, 2011)
definišu ljubomoru kao narušeno stanje raspoloženja koje se javlja kada je odnos koji je osobi
važan uništen ili postoji rizik da će biti uništen, a okarakterisano je osećajima ljutnje, potištenosti
i straha. Pines (1998; prema Dujmov, 2011) smatra da je ljubomora kompleksna reakcija koja se
javlja kao odgovor na percipiranu pretnju koja može uništiti ili prekinuti neki odnos koji je osobi
važan. White i Mullen (1989; prema Dujmov, 2011) definišu ljubomoru kao kompleks misli,
osećaja i ponašanja koja slede nakon pretnje ili gubitka samopoštovanja. Iz ovih definicija može
se videti da ljubomora nije jednostavan koncept, već da se radi o kombinaciji osećaja i reakcija
zbog čega je ljubomoru potrebno promatrati kao multidimenzionalno i multifaktorsko iskustvo
(White, 1981; prema Dujmov, 2011). Ljubomora nije jednostavna emocija niti je u potpunosti
situaciono uslovljena. Uključuje najmanje četiri definišuće komponente, odnosno situaciju,
percepcije i verovanja, afektivno stanje i ponašanje (Clarke, 1988; prema Dujmov, 2011).
Kvantitativna važnost tih komponenti može varirati od slučaja do slučaja ali prisustvo ljubomore
uključuje svaku od tih komponenti. Situacija uključuje tri strane, odnosno pojedinca, partnera i
suparnika. Ljubomorni pojedinac percipira i veruje da suparnik na neki način i u određenoj meri
predstavlja pretnju prirodi ili kvaliteti njegove veze s partnerom. Pri tome postoje dve glavne
percepcije/verovanja. Prvo, pojedinac veruje da je u stabilnoj i jedinstvenoj vezi. Drugo,
pojedinac percipira da suparnik predstavlja pretnju toj vezi. Percepcija i verovanje mogu biti
usklađeni, ali isto tako, pojedinac može doživeti ili percipirati prijetnju vezi i pri tom verovati da
je stepen pretnje veći nego što to realno jeste, što formira osnovu za ono što se dijagnostički
označava kao opsesivna ili neurotična ljubomora. Ljubomora može uključivati jednu ili više
emocija, a najčešće uključuje strah, anksioznost, ljutnju, bespomoćnost i krivicu. Određeni
kvantitativni i kvalitativni aspekti doživljenih emocija mogu varirati ovisno o prirodi situacije,
od percepcije i vjerovanja pojedinca. Bihejvioralna komponenta ljubomore uključuje širok
