Perspektive komercijalnih zapisa u Srbiji

UVOD

Tema ovog rada jesu komercijalni zapisi, koji predstavljaju hartije od vrednosti kojima se trguje na finansijskom tržištu.
Njihova funkcija se sastoji u prikupljanju slobodnih novčanih sredstava na finansijskom tržištu. Po svojoj prirodi,komercijalni zapisi su analogni blagajničkimzapisima, uz razliku u pogledu subjekta koji se nalazi u ulozi emitenta.

KOMERCIJALNI ZAPIS

ISTORIJAT
Prvi komercijalni zapisi pojavili su se u SAD početkom 20-ih godina XX veka. Vrlo brzo su stekli veliku popularnost, pa ih je vise od 4.000 firmi emitovalo u ukupnoj vrednosti od oko 1,3 milijarde dolara. Posle sloma Njujorške berze i velike krize 30-ih godina dolazi do stagnacije u razvoju, da bi ponovo oživeli početkom 60-ih godina. Oni su predstavljali altemativu komercijalnim i industrijskim kreditima. Po definiciji komercijalni zapisi predstavljaju vid neosigurane hartije od vrednosti instrumenta duga. Naravno, kao takvi za investitore nose značajnu dozu rizika od neizvršenja obaveza. U ulozi emitenta se obično javljaju velike i poznate kompanije koje isplatu garantuju svojim imenom. U svetskoj praksi nije bilo puno skandala sa ovim hartijama. Donekle izuzetak može predstavljati slučaj Penn Central Transportation Company koja 1970. godine nije izvršila obaveze prema emitovanim komercijalnim zapisima u visini od 82 miliona USD. Taj slučaj je predstavljao presedan nakon čega se krenulo u rejtingovanje ovih hartija od strane specijalizovanih kuća, kakve su Moody’s Investor Service, Standard & Poor’s Corporations i Fitch Investor Service.
 

 
1. POJAM

Komercijalni zapis ili papir (commercial paper – CP) je kratkoročnadužnička hartija od vrednosti čijom se prodajom prikupljaju kratkoročna novčana sredstva, a istim se emitent obavezuje da će imaocu komercijalnog zapisa u roku dospeća platiti nominalnu vrednost označenu na njemu sa pripadajućom kamatom.
Spadaju u hartije od vrednosti koje nisu garantovane ili osigurane nekom aktivom. Sigurnost njihove naplate počiva na visokom bonitetu i kreditnom ugledu emitenata, koji su obično velika, uspešna i poznata preduzeća (tzv. takozvane blue-chip corporation). Osnovni razlog emisije i korišćenja komercijalnih zapisa se sastoji u prednosti bržeg prikupljanja slobodnih sredstava, odnosno gotovine ili finansiranje obrtnog kapitala.Saaspekta njihovih emitenata, ove hartije predstavljaju relativno jeftinu zamenu zakratkorocne kredite banaka. Istovemeno, troškovi emisije komercijalnih zapisa suniži u odnosu na druge načine pribavljanja sredstava na finansijskom tržištu (tj.emisiju akcija i dugoročnih obveznica).