Poezija

Pesme o maloj deci su mnogobrojne.U njima čika Jova sa velikom ljubavlju govori o nestašlucima najmlađih.Ove pesme su kratke a mnoge se i danas koriste kada se obraćamo maloj deci, kada želimo da ih naučimo nečemu, utešimo, oraspoložimo.
Mala deca su plačljiva i bojažljiva.I najmanja sitnica može da prouzrokuje plač.To vidimo u pesmama Žao nam je – čisto bi se smejali i Ala je to strašno.Mile se uplašio žabe koja mu je skočila u tanjir pun mleka i neutešno plače.

Žaba sa tanjira
Neće ni da skače;
Milo joj je gledat
Kako Mile plače
(J. J. Zmaj, 1930.)

Dete ne voli da bude samo, a ne može da razume da odrasli moraju da rade.Zato se ono krevelji i plače, želi pažnju odraslih.

Ot’šo otac, ot’šla mati,
Pa i seja ot’šla s njima,
Šta ćeš sada, moj kreveljko?
Ako možeš, trč’za njima!
(J. J. Zmaj, 1930.)

Mali brata je pesma o dečaku koji još ne zna razliku između bića i stvari.Misli da kucanje tatinog zlatnog sata znači da je sat gladan, jer i on kada je gladan čuje svoja creva.Zato zaliva sat mlekom misleći da je dobro postupio.

A na uvo kad ga metne,
Tad se čuje neka zveka,
Sat govori: Tika-taka!
Brata misli: Hoće mleka.
Ali to je mudro!
(J. J. Zmaj, 1930.)