Pojam i struktura troškova preduzeća

Definisanje i vrstetroškova
Troškovi predstavljaju novčanu vrednost utrošenih resursa u procesu proizvodnje i stvaranja novih ili stvaranju određenih učinaka. U užem smislu pod troškovima se podrazumeva potrošnja resursa zbog izrade novih proizvoda. Troškovi shvaćeni na ovaj način imaju karakter prenete vrednosti. Prema pojmovnom određenju u najužem smislu troškovi predstavljaju svesno uništavanje korisnih resursa u procesu proizvodnje s namerom da se u zamenu za to dobiju još korisniji proizvodi, odnosno neki drugi učinci. Može se reći da troškovi predstavljaju vrednosno izražene utroške rada, materijala, trajne i tekuće imovine i tuđih usluga zbog ostvarivanja određenih učinaka ( proizvod, roba ili usluga). Iz ovog pojmovnog određenja vidljivo je da se naglasak stavlja na vrste troškova.
Podelu troškova moguće je izvršiti prema brojnim kriterijima i to:

• Prema elementima proizvodnje: troškovi materijala, sredstava za rad i troškovi radne snage
• Prema mestu nastanka: troškovi režijskih poslova i proizvodnog izvršenja
• Prema vezanosti za nosioce: pojedinačni i zajednički
• Prema načinu obračuna po nosiocima: direktni i indirektni
• Prema uslovljenosti proizvodnjom i njenom pripremom: fiksni, relativno fiksni i proporcionalni

Svako preduzeće ima drugačiju strukturu troškova, koja se razlikuje zavisno od vrste i veličine preduzeća, područja na kome preduzeće posluje, organizacije, broja zaposlenih itd. Kako faktori koji se angažuju u procesu proizvodnje mogu biti fiksni i varijabilni, tako i troškovi u preduzeću mogu biti fiksni i varijabilni. Razlikujemo troškove u kratkom i dugom vremenskom periodu. Ova podela proizilazi iz činjenice što su u kratkom vremenskom periodu neki inputi u proizvodnji fiksni, a neki varijabilni, dok su u dugom vremenskom periodu svi inputi u proizvodnji varijabilni.
Troškovi nisu nepromenjiva kategorija. Oni se kontinuirano menjaju u zavisnosti od promene korišćenja proizvodnog kapaciteta. Zbog toga se fiksni i varijabilni troškovi nazivaju još i troškovima kapaciteta.

Proizvodna sposobnost preduzeća i kapaciteti
Pod kapacitetom industrijskog preduzeća podrazumeva se njegova proizvodna sposobnost u određenom vremenskom periodu. To je ona proizvodnja koju preduzeće u određenom vremenskom periodu može da ostvari pri punom korišćenju mašina i ostalih proizvodnih uređaja i pri punom kapacitetu radne snage. Kod kapaciteta razlikujemo dve kategorije: tehnički i ekonomski kapacitet. Tehnički kapacitet obuhvata: maksimalni, minimalni i normalni kapacitet.
Maksimalni kapacitet se naziva i teoretski jer ga je veoma teško, skoro nemoguće dostići. On predstavlja maksimalnu moguću proizvodnju koju bi preduzeće moglo ostvariti u određenom vremenskom periodu pri maksimalnom opterećenju svih osnovnih sredstava i uz isključenje svih troškova. Dakle 100 % korišćenja kapaciteta.
Normalni kapacitet (radni ili realni) odražava se u onoj proizvodnji koju preduzeće pod redovnim, normalnim uslovima ostvaruje i to sa normalnim gubicima (troškovima).
Minimalni kapacitet predstavlja veoma slabo iskorišćenje nekog osnovnog sredstva u dužem vremenskom periodu, tako da je ono predimenzionirano, neodgovarajuće za određenu vrstu proizvodnje i racionalnije bi bilo zameniti ga novim osnovnim sredstvom manjeg kapaciteta koje će se moći potpunije iskoristiti.
Ekonomski (optimalni) kapacitet je onaj pri kome su troškovi po jedinici proizvodnje najniži tj., pri kome je ostvaren najviši stepen ekonomičnosti u prizvodnji. Kada obim proizvodnje prekorači optimalni kapacitet u pravcu maksimalnog kapaciteta, ekonomičnost se smanjuje, jer troškovi po jedinici proizvoda rastu. U najvećem broju slučajeva optimalni kapacitet leži pri stepenima zaposlenosti između 75-90%.
Za svako preduzeće je neophodno tačno utvrđivanje kapaciteta, jer tek kada je veličina kapaciteta tačno utvrđena, preduzeće može da ustanovi kojim intezitetom koristi svoj proizvodni kapacitet i koliko visoki će pri tom biti troškovi. Ovo je naročito važno zbog toga što između intenziteta korišćenja kapaciteta i troškova preduzeća postoje određeni uzajamni odnosi, a posebno kod onih preduzeća kod kojih su troškovi kapaciteta visoki.