Pojam i vrste poreskog prava

Uvod

Poreski sistem jedne zemlje cini ukupnost svih oblika poreza, odnosno javnih prihoda. U savremenim privrednim sistemima javni prihodi imaju znacajnu fiskalnu, ekonomsku i socijalnu ulogu, i javljaju se u veoma razlicitim oblicima kao sto su: porezi, doprinosi, takes, naknade i slicno.
Javni prihodi sluze za podmirivanje troskova koji imaju opsti karakter. Struktura javnih prihoda s obzirom na ucesce na pojedinih kategorija prihoda u ukupnim javnim prihodima, znatno se razlikuje od zemlje do zemlje. Na tu strukturu utice znatan broj faktora, u prvom redu ekonomsko – socijalnog karaktera.
Porezi kao deo javnih prihoda predstavljaju najznacajniji instrument prikupljanja prihoda u drzavnoj ekonomiji i dozivljavaju razvoj tek u kapitalizmu. Prez predstavlja najznacajniji oblik javnih prihoda u savremenim drzavama . On predstavlja instrument javnih prihoda kojim drzava, ukljucujuci I nize politicko – teritojalne zajednice, od subjekata pos svojom poreskom vlascu prinudno uzima novcana sredstva, bez neposredne protivusluge, u svrhu pokrivanja svojih finansijkih potreba I postizanja drugih, prvenstveno ekonomskih I socijalnih ciljeva.
Opste karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi lezi ponuda, to je takav prihod kod kojeg nije unapred odredjena svrha za koju ce se upotrebiti I naplacuje se iskljucivo u novcu (samo izuzeno u nature). Bez obzira sto je rec o sistemu I sto bi odnos izmedju elemenata poreskog sistema trebalo da bude skladan, u praksi uglavnom nije tako: oporezivanje se razlikuje od jedne do druge drzave zbog primene razlicitih poreskih instrumenata. Poreski propisi se razlikuju kako u pogledu ciljeva, tako I u nacinu zahvatanja ekonomske snage obveznika.

Vrste poreza

Postoje sledece vrste poreza:

1. porez na dobit preduzeca,
2. porez na promet,
3. porez na dodatu vrednost,
4. akcize i
5. doprinosi.

Porez na dobit preduzeca

Porez na dobit preduzeca je poreski oblik kojim se oporezuje konacni finansijki rezlutat – dobit koji ostvaruje poreski obveznik. Dobit je pokazatelj uspesnosti, odnosno efikasnosti poslovanja preduzeca. Poreski obveznik je, kao sto se moze zakljuciti iz naziva porez na dobit preduzeca, samo preduzece. Medjitim, prema pozitivnim propisima Republike Srbije, osim preduzeca, kao obveznici ovog poreza odredjeni su I zadruge, kao druga pravna lica (nedobitne organizacije), ukoliko ostvaruju prihode prodajom proizvoda na trzistu ili vrsenjem usluga uz nadoknadu. Ova pravna lica su obveznici poreza na dobit preduzeca samo u slucaju obavljanja poslovne aktivnosti koja donosi dobit.
Poreski obvaznik poreza na dobit preduzeca je preduzece oranizovzno u jednom od sledecih oblika: akcionarsko drustvo, drustvo sa ogranicenom odgovornoscu, drustveno preduzece, javno preduzece, ortacko drustvo I komaditno drustvo.
Zadruge su isto obveznici ovog poreskog oblika ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda na trzistu ili vrsenjem usluga uz nadoknadu.
Kao poreski obveznici odredjena su I druga pravna lica koja nisu organizovana na navedene nacine (npr. nedobitne organizacije), ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda na trzistu ili vrsenjem usluga uz nadoknadu. Nedobitne organizacije nisu osnovane radi sticanja dobiti, a javljaju se u dva oblika kao a) ustanove, koje obavezuje osnivac da bi zadovoljile razlicite interese trecih lica koje mogu biti obrazovne, kulturne, naucne, zdravstvene I druge prirode I b) nedobitna udruzenja koja se obavezuju sa ciljem da se zadovolje zajednicki interesi samih clanova (npr. sportsko drustvo, udruzenje ekonomista).