Pojam,funkcije i ciljevi tržišta kapitala

Uvod
Tržište kapitala predstavlja prostor na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja za kapitalom. Kapital predstavljaju sve hartije od vrednosti sa rokom dospeća dužim od godinu dana. Postoji primarno i sekundarno tržište kapitala. Tržište kapitala inkorporira u sebi sledeća tri tržišta: kreditno- investiciono tržište; hipotekarno tržište i tržište vrednosnih papira dugoročnog karaktera. Izvori kapitala u okviru jedne nacionalne ekonomije su: novčana štednja, transformacija u kapital (zajmovni kapital i akcijski kapital). Kupac i prodavac kapitala dogovaraju se o predmetu i uslovima kupoprodaje. Najbitniji uslov svake kupoprodaje kapitala jeste njegova cena.

Kao učesnici na tržištu kapitala se najčešće pojavljuju: investitori kapitala, preduzetnici kapitala, posrednici u formi banaka i drugih bankarskih organizacija specijalizovanih finansijskih isntitucija kao berzi i država. Sa aspekta tržišnog odnosa, učesnici na tržištu kapitala se mogu svrstati u neposredne učesnike i posredne učesnike.

Posrednici na tržištu kapitala su najmalobrojniji, a najvažniji učesnici na tržištu kapitala. Mogu se svrstati u sledeće grupe: banke i druge finansijske organizacije, investicioni fondovi i berze kao specijalizovane funkcije. Banke koriste tržište kapitala za obavljanje tzv. prerađivačke funkcije novčanih sredstava. Ulogu banaka na tržištu kapitala možemo pratiti kroz njihovu aktivnost na primarnom i na sekundarnom tržištu kapitala.

U savremenim tržišnim ekonomijama dolazi do snažnog razvoja investicionih fondova čiji je cilj da poboljša proces kupovine vrednosnih papira od strane investitora. Postoje razni oblici investicionih fondova: otvoreni, zatvoreni i oročeni investicioni fond. Generalna sistematizacija investicionoh fondova izgleda ovako: investicioni fondovi koji sredstva ulažu u akcije, investicione fondove koji sredstva ulažu u obveznice i investicioni fondovi koji sredstva ulažu u instumente novčanog tržišta.

Kompanije za osiguranje predstavljaju značajne institucionalne investitore na tržištu kapitala. Mogu se organizovati kao akcionarska društva, ili kao zajedničke kompanije. Prema predmetu osiguranja mogu se podeliti na: koje osiguravaju život i na koje osiguravaju imovinu.
Penzione fondove formiraju korporacije, sindikati ili vlade zemalja radi plaćanja penzija penzionisanih radnika. Razlikuju se dva osnovna tipa penzionih fondova: penzioni fondovi privatnog tipa i penzioni fondovi javnog tipa.

Odnos između emitenata i banke reguliše se na dva osnovna načina i to: zaključivanjem ugovora i zaključivanjem komisionog ugovora.