Politika planiranja kadrova

Uvod

U uslovima kada nauka i tehnologija nezaustavljivo napreduju, kada znanja veoma brzo zastarevaju konfuzija je ogromna. Oskudica na jednoj a izobilje na drugoj strani sveta, razvoj informatičkih tehnologija koje su iz korena promenile način života i poslovanja samo su neki elementi koji utiču na kompanije današnjice. Kratak životni vek proizvoda, razmaženi kupci, globalizacija, elektronsko poslovanje determinišu savremeno tržište koje je za male i neuspešne veoma ograničeno a za velike i uspešne široko i slobodno. U ovakvim okolnostima preduzeće se mora okrenuti ljudima kao najvažnijem resursu. Ljudi koji upravljaju organizacijama, ali i oni kojima se upravlja predstavljaju najveće bogatstvo organizacije i moraju se čuvati. Do ljudi koji poseduju kreativnost i stručna znanja da upravljaju preduzećem, ali i do onih koji izvršavaju raznovrsne poslove se teško dolazi. Oni se stvaraju pravilnom kadrovskom politikom. Menadžment se mora osloniti na politiku planiranja kadrova kao na sredstvo kojim se proces selekcije, izbora, razmeštanja, obuke, ocenjivanja, motivacije, zaštite i odlaska kadrova iz organizacije oslobađa improvizacije, nestručnosti i eksperimentalizma i podiže na nivo nauke, čime se ostvaruje najsvrsishodnije postupanje s ljudima i efikasno ostvarivanje ciljeva.

Iako su sve faze ovog procesa, od dolaska pa do odlaska ljudi iz organizacije veoma bitne i među njima ne treba praviti razliku, pažnju treba posvetiti aktivnostima planiranja, pronalaženja i selekcije kadrova. Zbog toga što su prve u lancu, kadrovske aktivnosti, od njih zavisi u velikoj meri i uspeh svih ostalih faza. One predstavljaju svojevrstan filter koji treba da odvoji one koji mogu i hoće i u koje se isplati ulagati, od onih sa kojima organizacija neće ostvariti postavljene ciljeve. Ukoliko se žele izbeći veoma skupe greške, procesom zapošljavanja moraju se pronaći pravi ljudi koje treba postaviti na prava mesta. U suprotnom sve ostale aktivnosti neće imati smisla, a organizacija će se susresti sa veoma velikom verovatnoćom da doživi neuspeh i ne dočeka i onako neizvesnu budućnost.

Istorijat kadrovske službe

Oblici organizacije kadrovske službe

Organizovanje kadrovske službe kao posebne organizacione jedinice povezano je sa pojavom industrijskog načina rada. Počeci razvoja kadrovske politike vezani su za dva različita shvatanja, koja su razvijana krajem XIX i početkom XX veka.

Prvo shvatanje odnosi se na kadrovsku službu koja predstavlja kancelariju zaduženu za blagostanje radnika i organizacije. 1897.god. formirana je prva ovakva kancelarija pri Nacionalnoj blagajni SAD. Kompanija H.J.Heinz imala je već1902.god. socijalnog sekretara, čiji je zadatak bio da planira i poboljšava radne uslove na radnom mestu i izvan radnog mesta radnika. Socijalni sekretar je primao i rešavao žalbe radnika, rukovodio bolesničkom sobom radionice, brinuo se o odmoru i obrazovanju radnika, rukovodio premeštajima nezadovoljnih radnika, brinuo se o prostorijama za ishranu radnika , o hranjivosti ishrane…
Drugo shvatanje vezano je za razvoj naučnog menadžmenta i industrijske psihologije. F.Taylor je u prvoj dekadi dvadesetog veka počeo da istražuje potrebu i mogućnost povećanja produktivnosti rada kroz studiju vremena i promenu funkcije rukovodioca. U okviru naučnog menadžmenta F.Taylor je opisao dužnosti ”redara radnje”, kao operativca koji vodi izveštaje o radu, rešava probleme discipline, vrši isplatu nadnica i služi kao ”mirovni sudija”. Kompanija Plimpton Press, gde je F.Taylor vršio svoja istraživanja, imala je već 1910.god. razvijeno kadrovsko odeljenje.
Rani doprinos organizaciji kadrovskih poslova dao je i Hugo Minsterberg(tvorac industrijske psihologije), koji je doprineo da se u proučavanju menadžmenta i kadrovskih poslova menadžera uvedu elementi psihologije. On je 1913.god. proučavao tri oblasti kadrovskog menadžmenta: 1.izbor osoblja (izbor najboljeg radnika), 2.poboljšanje radnih uslova ( traganje za najboljim radom), 3.delovanje na ljudske potrebe i motivaciju (stvaranje najboljih radnih rezultata).
Danas postoji pet osnovnih principa organizacije kadrovske službe:

1. Administrativno-pravni
2. Ekonomski
3. Menadžerski
4. Humanistički
5. Bihevioralni