1. UVOD
Pranje novca je proces prikrivanja ilegalnih izvora prihoda ostvarenih
putem krivičnih radnji, u cilju uključivanja tih prihoda u tokove legitimnog finansijskog
poslovanja. Pitanje pranja novca je integralno povezano sa problemima korupcije,
organizovanog kriminala, finansijske prevare, šverca i drugih krivičnih dela usmerenih na
ostvarivanje profita. Ovaj problem uzrokuje ozbiljne posledice ukoliko se ne rešava na
adekvatan način. Sposobnost kriminalaca da prikupe i legitimiziraju dobit može dovesti do
podrivanja demokratskih institucija i zloupotrebe ekonomskih sistema. Ilegalno stečeni
prihodi omogućavaju kriminalcima da razviju svoju političku i ekonomsku moć i to na
račun poštenih građana i legitimnog poslovanja. Prljavim novcem se smatra svaki novac
koji je stečen kaznenim delom i sva imovina koja proizilazi iz tog novca. To znači da
pranje novca bez prethodne kriminalne aktivnosti ne postoji. Zemlje koje na adekvatan
način ne rešavaju pitanje pranja novca su ustanovile da se zvaničnici u tim zemljama
podložniji korupciji. Prema tome, programi za borbu protiv pranja novca predstavljaju i
više od jednostavnog sredstva za sprovođenje zakona, koji se koristi u slučaju prihoda
stečenih krivičnim radnjama, oni predstavljaju suštinske komponente u procesu zaštite
demokratskih i ekonomskih sloboda svake zemlje.
Studije MMF-a pokazale su da neto prihod od ovakvih radnji doseže visinu
500-1000 milijardi $, što je skoro 2% svetskog društvenog prihoda. Stručnjaci MMF-a
smatraju da je ukupna vrednost sredstava pranja novca mnogo veća nego bruto društveni
proizvod u mnogim zemljama. Neretko organi vlasti dolaze u situaciju da ih podrivaju
organizovani kriminal i korupcija, ukoliko nema adekvatnih zakona i procedura za
rešavanje ovog pitanja, koje se tiče sprečavanja, otkrivanja, istraživanja i preduzimanja
zakonskih mera u slučajevima pranja novca. Savremeno pranje novca podrazumeva:
- Stalno unapeđivanje načina pranja novca putem primene sofisticiranih tehnika i
metoda;
- Veće investiranje sredstava stečenih od narkotika, terorizma i drugih nezakonitih
radnji u zakonite poslove, sa ciljem povećanja iznosa predmetnih sredstava i maskiranja
toka kojim se kretao novac;
- Instrumentalizacija mreže za pranje novca, koje su spojile više zemalja i
finansijskih centara;
2
2. ŠTA JE NOVAC?
Novac je zamisao. Ideja da nekom objektu može biti određena vrednost i da
se može koristiti u trgovini vrlo je stara, ali univerzalna. Svako novac doživljava na
drugačiji način i nije ni malo čudno da se ta mišljenja razlikuju, pogotovo u svetu različitih
kultura. Jasno razumevanje procesa pranja novca jednako tako zahteva razumevanje
prirode novca i njegove uloge. Novac se najčešće shvata kao gotovina. Koliko stvarno
vredi jedan dinar, euro ili dolar?Možda bi bolja definicija novca bila da je on „sve ono što
je opšteprihvaćeno kao način podmirivanja troškova“. Novac se pojavio hiljadama godina
pre papira i kovanica, a nikad se neće saznati ko je došao na ideju da se nekom objektu
odredi vrednost i nameni tako važno mesto u trgovini. Kao zamisao, novac može imati bilo
koji oblik. U različizim vremenima, na različitim mestima, novac može biti gotovo sve što
se može zamisliti. Zašto je sve to toliko važno za prevenciju pranja novca? Moramo biti
svesni da, iako većina procesa pranja novca obuhvata samo neke oblike novca, sve može
biti upotrebljeno u procesu pranja novca: dijamanti, zlato, kreditne kartice, deonice,
garancije, retke kovanice, polise osiguranja i još mnogo drugih različitih oblika novca. Te
vrste transfera novca u različite oblike ograničene su samo maštom osobe, a ne oblikom u
kojem se novac pojavljuje.
3. PRANJE NOVCA
Sam pojam pranja novca potiče od engleske reči money laundering, što
znači legalizacija kapitala stečenog kriminalnom delatnošću, odnosno finansijske
transakcije radi prikrivanja stvarnog porekla novca i drugih oblika kapitala na tržištu.
Sastoji se u falsifikovanju finansijske dokumentacije i manipulacije u sistemu
međubankarskih transakcija. Poslednjih godina se značajno izražava u utajama poreza,
ilegalnoj trgovini drogama i oružjem, u organizovanoj kocki, prostituciji i reketu, kao i u
procesima privatizacije kapitala u bivšim socijalistički m zemljama Istočne Evrope, kao i u
organizovanim kriminalnim kanalima na Zapadu. Termin „pranje novca” nastaje u SAD u
periodu prohibicije (vreme zabrane točenja alkohola), u III deceniji prošlog veka, kada su
kriminalci zarađeni novac od ilegalne proizvodnje i krijumčarenja alkoholnih pića
prikazivali kao zaradu koju su ostvarili u lancu svojih perionica za pranje rublja i
4
automobila, povodom te pojave počeo je da se upotrebljava termin „pranje novca”, odakle
ga je preuzela Kriminološka nauka.
Osnovne odredbe (Član 2.)
1
:
1)
Pranjem novca, u smislu ovog zakona, smatra se:
- konverzija ili prenos imovine stečene izvršenjem krivičnog dela;
- prikrivanje ili netačno prikazivanje prave prirode, porekla, mesta
nalaženja, kretanja, raspolaganja, vlasništva ili prava u vezi sa imovinom koja je stečena
izvršenjem krivičnog dela;
-sticanje, držanje, ili korišćenje imovine stečene izvršenjem krivičnog dela.
2)
Finansiranjem terorizma, u smislu ovog zakona, smatra se obezbeđivanje ili
prikupljanje imovine ili pokušaj njenog obezbeđivanja ili prikupljanja, u nameri da se
koristi ili sa znanjem da može biti korišćena, u celosti ili delimično:
- za izvršenje terorističkog akta;
- od strane terorista;
- od strane terorističkih organizacija.
Pod finansiranjem terorizma smatra se i podstrekivanje i pomaganje u
obezbeđivanju i prikupljanju imovine, bez obzira da li je teroristički akt izvršen i da li je
imovina korišćena za izvršenje terorističkog akta.
3)
Terorističkim aktom, u smislu ovog zakona, smatra se delo utvrđeno
sporazumima navedenim u aneksu uz Međunarodnu konvenciju o suzbijanju finansiranja
terorizma, kao i bilo koje drugo delo čiji je cilj da izazove smrt ili težu telesnu povredu
civila ili bilo kog drugog lica koje ne učestvuje aktivno u neprijateljstvima u slučaju
oružanog sukoba, kada je svrha takvog dela, po njegovoj prirodi ili spletu okolnosti
povezanih sa tim delom, da zastraši stanovništvo, ili da primora neku vladu ili neku
međunarodnu organizaciju da učini ili da se uzdrži od činjenja nekog dela.
4)
Teroristom, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje samo ili sa drugim
licima sa umišljajem:
- pokuša ili učini teroristički akt na bilo koji način, neposredno ili posredno;
- podstrekava ili pomaže u izvršenju terorističkog akta;
- raspolaže saznanjem o nameri grupe terorista da izvrši teroristički akt,
doprinese izvršenju ili pomogne grupi nastavljanje vršenja terorističkog akta sa
zajedničkom svrhom.
1
Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („SL. Glasnik RS“, br.
20/2009, 72/2009, 91/2010, 139/2014 i 113/2017).
5
U Karipskoj državici Belize za 500 dolara može se otvoriti anoniman konto, dok se
za dodatnih 500 dolara može dobiti čak i fiktivno ime nosioca računa. Ovakve povoljnosti
kruže u nizu zemalja, uglavnom onih jedva vidljivih na mapi, naročito su omiljena
Karipska ostrva te jedva nastanjene ostrvske državice krajnje egzotičnih imena, rasute u
Tihom okeanu. U njima takođe komotno možete da osnujete tzv. anonimna akcionarska
društva gde se uopšte ne zna ko je vlasnik ili pak preduzeće koje od sve svoje imovine
poseduje tek poštansko sanduče.
Na Kajmanskim ostrvima sa samo 39.000 stanovnika recimo postoji 34.000
registrovanih kompanija, 590 banaka i 500 milijardi dolara na računima.
S obzirom da kriminalci ne objavljuju godišnje finansijske izveštaje teško je
proceniti koja se količina para u svetu „opere”. Procena Međunarodnog monetarnog fonda
je ipak, da tzv. „ bruto kriminalni proizvod” u svetu iznosi više od 500 milijardi dolara
godišnje, a po proceni Ujedinjenih nacija čak 80% navedenog iznosa ostvaren je trgovinom
narkoticima.
Postoji krilatica da je san svakog perača novca da plati porez! Put koji treba da se
pređe od prljavog novca do plaćanja poreza nije ni lak, ni jeftin. Vlasnici prljavog novca,
stečenog trgovinom oružjem, narkoticima, pljačkom, piraterijom, ali i ucenama političara
žele da ga uvedu u legalne tokove, da bi mogli da ulažu u legalan biznis i da ga uvećavaju.
Za to, međutim moraju dobro da plate. Finansijskim stručnjacima koji će da odrade taj
posao plaćaju i do 25% vrednosti ukupne sume, a procenat i dalje raste. Osamdesetih
godina, ova usluga je koštala svega 6%, da bi krajem devedesetih dostigla 20%.
Novac dobijen iz kriminalnog delovanja obično korumpira službenike finansijskog
tržišta uzrokujući dugotrajnu i teško popravljivu štetu tržišnom kredibilitetu. Pranje novca
može korumpirati delove finansijskog sistema i onemogućiti uspešno upravljanje bankama
i nadzornim telima. Ukoliko neki bankarski rukovodilac postane korumpiran, netržišno
ponašanje može se proširiti u druga područja koja nisu povezana s pranjem novca, što
ugrožava sigurnost i bonitet banke. Osobe koje obavljaju nadzor nad radom Banke takođe
mogu biti korumpirane ili zastrašene pretnjama, što smanjuje bonitet i potpuno
onemogućava delotvornost nadzora. S toga je nužno jačati zakonske odredbe protiv pranja
novca, ali to ne znači smanjenje tradicionalne bankarske kontrole.
Ukoliko su banke umešane u pranje novca, narušava se poverenje koje javnost ima
u njih, te se, ako su povezane sa organizovanim kriminalom, podriva njihova
stabilnost.Uprkos kratkotrajnoj mogućoj dobiti, preti im neposredna opasnost od gubitka
zbog prevara, kako zbog nemarnosti u proveri neželjenih stranaka ili narušenog integriteta
7
