Prednosti i ograničenja razvoja malih i srednjih preduzeća u BiH

UNIVERZITET U SARAJEVU

EKONOMSKI FAKULTET

PREDNOSTI I OGRANIČENJA RAZVOJA MSP U BiH

DIPLOMSKI RAD

MENTOR:

STUDENT:

SARAJEVO, SEPTEMBAR 2015.

2

S A D R Ž A J

S A D R Ž A J............................................................................................................................. 2

UVOD......................................................................................................................................... 3

1. MALA I SREDNJA PREDUZEĆA – DEFINICIJA I ZNAČAJ........................................5

1.1.

MSP u BiH...................................................................................................................8

1.2.

Razvoj malih i srednjih preduzeća............................................................................. 10

1.3.

Trendovi razvoja malih i srednjih preduzeća u BiH..................................................11

1.4.

Strategija razvoja sektora MSP u BiH........................................................................13

1.4.1.

Podrška MSP u FbiH..........................................................................................14

1.4.2.

Podrška MSP u RS..............................................................................................15

2. PREDNOSTI I OGRANIČENJA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U BiH.............16

2.1.

Problemi i ograničenja u razvoju malih i srednjih preduzeća u BiH.........................16

2.2.

Analiza stanja MSP u BiH.........................................................................................19

2.3.

Značaj finansijske podrške razvoju MSP...................................................................20

2.3.1.

Pojam i značaj finansijskih poticaja za razvoj MSP...........................................22

2.3.2.

Organizacija procesa finansijskog poticanja razvoja MSP u FBiH....................22

2.4.

Pravno-regulatorni i institucionalni okvir za poslovanje MSP-a u BiH.....................23

2.5.

Makroekonomski okvir za razvoj malih i srednjih poduzeća u Bosni i Hercegovini 24

2.5.1.

Najveće makroekonomske, pravne i infrastrukturne prepreke za brži razvoj 

SME

2.6.

Konkurentnost BiH.................................................................................................... 26

3. ZAKLJUČAK....................................................................................................................31

4. LITERATURA.................................................................................................................. 32

4

U tom smislu može se reći da BiH ne predstavlja tipičan primjer razvoja malih i srednjih 

poduzeća za zemlju u procesu postsocijalističke ekonomske tranzicije. Nepostojanje jasnog 

opredjeljenja trajalo je dugo, a mala i srednja poduzeća kao faktor razvoja zemlje ubrzano 

dobivaju značaj zahvaljujući pozitivnom utjecaju međunarodne zajednice, utjecaju iskustva 

susjednih   zemalja   i   manjeg   broja   stručnjaka   i   političara.   Može   se   reći   da   danas   postoji 

konsenzus   i   ekonomista   i   političara   da   je   podrška   malim   i   srednjim   poduzećima   u   svim 

segmentima   željena   smjernica   budućeg   ekonomskog   razvoja   BiH.   Druga   nezaobilazna 

činjenica koja je negativno utjecala na razvoj malih i srednjih poduzeća jest sporost procesa 

privatizacije i tranzicije ekomomije BiH ka ekonomiji tržnog karaktera. Budući da tranzicija 

dovodi u prvi plan poduzetništvo i samoupošljavanje po pravilima tržišne ekonomije, postaje 

sasvim vidljivo da će rezultati tranzicije pozitivno, i to izravno, utjecati na razvoj malih i 

srednjih poduzeća. Treći važan faktor vezan je uz nekonzistentnost ekonomske politike i 

zakonskih mjera na nivou BiH, jer su strateški pristup, zakonski okviri i drugi instrumenti 

razvitka malih i srednjih poduzeća dosada uspostavljani na isključivo entitetskim okvirima, 

bez odgovarajuće koordinacije i usaglašavanja na razini države.

5

2.

MALA I SREDNJA PREDUZEĆA – DEFINICIJA I ZNAČAJ

O ulozi, značaju i funkcioniranju malih i srednjih preduzeća u našoj naučnoj ekonomskoj 

literaturi, intenzivnije počinje da se piše tek osamdesetih godina prošlog vijeka. Kao što je u 

uvodu   rečeno,   u   Evropskoj   Uniji   od   ukupno   23   miliona   preduzeća   i   oko   100   miliona 

zaposlenih, čak 99% su mala i srednja preduzeća

1

. Ona doprinose ukupnom brutodruštvenom 

proizvodu EU sa 60% i obezbjeđivala su, uoči primanja najnovijih članica, preko 80 miliona 

radnih mjesta (Jevtić, 2010). To konkretno znači da je u sektoru malih i srednjih preduzeća 

zaposleno dvije trećine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU. I u 

proširenoj Evropskoj Uniji, male firme će i dalje biti ključ za ostvarenje rasta, konkurentnosti 

i otvaranje novih radnih mjesta. Prilikom izbora kriterijuma za klasifikaciju MSP-a, najčešće 

se polazi od

2

:

1. statičkog

2. funkcionalnog i

3. institucionalnog (svojinskog ) kriterijuma.

Statički   kriterijum   polazi   od   statičkog   obilježja   privrednih   subjekata   kao   što   su:   veličina 

imovine,   godišnji   prihod   od   prodaje,   broj   zaposlenih,   obim   ostvarene   proizvodnje,   nivo 

tehničke opremljenosti i sl. Broj zaposlenih ima najviše prednosti u odnosu na druge kriterije, 

između ostalog zato što je

3

:



otporno na inflaciju



nije pod uticajem kupovne moći dolara,



transparentno,



lahko se zapaža i



 razumije,usporedivo,



omogućava dobru usporedbu između preduzeća iste grane,



raspoloživo,



lahko ga je dobiti od preduzeća.

1

 http://www.vpi.ba/upload/documents/privredni_razvoj_bh.pdf

2

 http://www.westernbalkans.info/upload/docs/SME.pdf

3

 http://www.vpi.ba/upload/documents/privredni_razvoj_bh.pdf

7

To   znači   da   različite   kategorije   malih   i   srednjih   preduzeća   (mikro,   male   i   srednjefirme) 

moraju biti definisane na način koji garantuje ekonomsku pravednost, odnosno kojifirmama 

daje   pravnu   sigurnost,   dok   upravnim   sistemima   zemalja   članica   omogućava   lahku 

primjenu.Unutar   Evropske   Unije,   prva   zvanična   definicija   malih   i   srednjih   preduzeća 

donesena je 03. aprila 1996. godine. 

U martu 2000.godine, tokom Samita šefova vlada Evropske Unijeu Lisabonu, sektor MSP-a je 

označen kao jedan od stubova u postizanju cilja da EvropskaUnija postane “najkonkurentnija 

i najdinamičnija privreda u svijetu do 2010.godine”. U junu 2002.g. lideri Evropske Unije su 

usvojili Evropsku povelju za mala preduzeća, kojom se pozivaju zemlje članice Evropske 

Unije   i   Evropska   komisija   da   pruža   podršku   i   pomognu   malim   preduzećma   u   brojnim 

ključnim   oblastima,   poput   obrazovanja   i   obuke   preduzetnika,kao   i   stvaranjem   efikasnijeg 

zakonodavstva, propisa, poreskog i finansijskog sistema. Na taj način u potpunosti je priznat 

značaj malih preduzeća i preduzetnika za razvoj, konkurentnosti zaposlenost u Evropskoj 

Uniji. Shodno tome, Evropska komisija je 06. maja 2003. godine prihvatila preporuku o 

donošenju nove definicije MSP-a. Ta nova definicija je navedena u Preporuci broj 96/280 EZ 

i ona je zamijenila definiciju donesenu 1996. godine

5

. U samoj definiciji se nalazi deklaracija, 

koja se se odnosi na karakter firmi. Preporuka se odnosi na privredne subjekte, nazavisno o 

njihovom   pravnom   statusu,   te   obuhvata   osobe   koje   suuključene   u   privredne   aktivnosti   u 

profesionalnom smislu, kao i u kućne radinosti i obrte. Nova definicija MSP-a, koja je stupila 

na snagu 01. januara 2005. godine, predstavljanajvažniji korak ka poboljšanju okruženja za 

MSP i ciljanje unapređenja poduzetništva,investicija i rasta

2.1. MSP u BiH

U Bosni i Hercegovini ne postoji jedinstvena, zajednička definicija malih i srednjih preduzeća 

na   nivou   države.   Na   nižim   nivoima   vlasti,   entiteti,   Brčko   distrikt,   kantoni   i   opštine 

primjenjuju se odredbe o malim i srednjim preduzećima koje se razlikuju od jedne do druge 

administrativne   jedinice.   Međunarodna   zajednica,   kao   i   organizacije   koje   implementiraju 

brojne   programe   u   oblasti   razvoja   MSP-a   (Small   and   Medium   Enterprises)   primjenjuju 

sopstvene   kriterije   kojim   se,   kao   mala   i   srednja   preduzeća,   uglavnom   smatraju   privredni 

subjekti sa najviše dvadeset uposlenih. 

5

 http://www.westernbalkans.info/upload/docs/SME.pdf