Prikaz knjige „Mužastvene žene srpskog srednjeg veka“

Akademska knjiga Svetlane Tomin podeljena je na osam poglavlja, osam studija koje se međusobno nadovezuju.
1. „ MUŽASTVENA ŽENA“, O JEDNOM TOPOSU SRPSKE SREDNjOVEKOVNE KNjIŽEVNOSTI
Već u prvim redovima naznačeno je shvatanje žena u vrednosnom sistemu srednjeg veka u kome je podređenost ženskog pola u našoj tradicijskoj kulturi neosporna. Ta podređenost i inferiornost žena u odnosu na mušarce potekla je mnogo ranije i vrlo se malo menjala kroz vekove.
Ovo poglavlje, odnosno studija obrađuje pokornu ulogu žene i negativan stav prema njoj, govori o osudama zajednice prilikom nepoštovanja dodeljenog joj statusa i uloge. Podvučena je paralela ženskih i muških osobina na osnuvu primera Radoslava i Milice, gde je Radoslav označen kao „ženopokoriv“, a Milica kao „mužastvena žena“. Uz objašnjenje ovih termina, uspostavljena je i veza sa „Biblijom“. Iako se u narodu i u nekim pisanim tekstovima žene češće spominju kao „vinovnice zla i propasti”, Milica je jedna od retkih koja je ponela atribute „mužastvene žene“, mudre i milostive dobročiniteljke… Osim Milice,pomenute su još neke značajne žene kojima su dodeljene „muške osobine“ čime je njihov značaj i uticaj u istoriji povećan. Među njima su: Jefimija, Ana, Judita, Devora, Sveta Petka, Angelina Branković, Kristina de Pizan, Katarina Sforca, Đirolama Riarija..