S E M I N A R S K I R A D
Predmet:
TEORIJA ORGANIZACIJE
Tema:
PRIMENA TEORIJE ORGANIZACIJE U SAVREMENIM USLOVIMA
POSLOVANJA PREDUZEĆA „ ENMON“
Profesor: Student:
Prof. Dr Nada Živanović Ružica Milošević
Br. Indeksa: 142/2019
Kragujevac,maj 2020.
SADRŽAJ:
1. UVOD..............................................................................................................3
2. KLASIČNA TEORIJA ORGANIZACIJE.....................................................4
2.1.
Principi klasične teorije organizacije....................................................4
2.2.
Osnovne karakteristike klasične teorije organizacije.............................5
3. MODERNA TEORIJA ORGANIZACIJE.....................................................15
4. PRIMENA TEORIJE ORGANIZACIJE U PREDUZEĆU“ENMON“........17
5. ZAKLJUČAK..................................................................................................24
6. LITERATURA.................................................................................................25
2
Uspešno funkcionisanje ma koje organizacije i uspešno upravljanje nekom organizacijom
i njenim procesima nezamislivi su bez odgovarajućih podataka, informacija i znanja.
Upravljanje organizacijom i njenim procesima u informatičkoj eri veoma se razlikuje od
upravljanja organizacijom i njenim procesima u industrijskoj eri. U informtičkoj eri raste
značaj intelektualnih resursa u odnosu na materijalne. Posebno važan vid intelektualne
imovine jesu informacije i znanja.
Mali privredni subjekti su značajni izvori inovacija, koje u slučaju ako se pokažu kao
uspešne, mogu da dovedu ne samo do njegovog snažnog razvoja, nego doprinose
prosperitetu cele privrede. Mala privreda ima veoma važnu ulogu u lokalnom i
regionalnom razvoju.
U današnjim uslovima privređivanja, mala preduzeća postaju generatori na području
inovacija. Tako su u malim kapacitetima nikla ponuđena rešenja visoke tehnologije,
naročito na području personalnoh računara (hardware i software). Pored računara
značajan je doprinos malih preduzeća u razvoju robotike, telekomunikacija i
bioinženjeringa.
Uticaj kompjutera na današnje poslovno okruženje je ogroman. Kompjuteri doprinose
produktivnosti i profesionalizmu. Kompjuterska tehnologija igra važnu ulogu u
obezbeđivanju prednosti u odnosu na jaku konkurenciju. U savremenoj epohi znanje i
informacije su osnovni faktori rasta produktivnosti.
Informatička tehnologija utiče na stvaranje novog društveno-ekonomskog okruženja
poznatog pod imenom elektronska privreda, digitalna privreda i privreda znanja.
Informacioni sistemi imaju veoma značajnu ulogu u savremenim organizacijama,
obrađuju podatke i obezbeđuju informacije i znanje za poslovne operacije i za rešavanje
poslovnih problema u organizaciji.
Preduzećima je danas dostupan širok asortiman kompjuterskih programa. Informacione
tehnologije i informacioni sistemi su korenito izmenili i transformisali poslovanje
organizacija. Oni neposredno utiču na strategiju organizacije, poslovno planiranje,
odlučivanje o tome koji proizvodi i usluge će se proizvoditi. Takođe, postoji neposredan
uticaj i veza između informacionog sistema, pravila i procedura koje organizacija koristi,
sa integracijom organizacije u svoju okolinu, i sa unutrašnjom integracijom organizacije
2. KLASIČNA TEORIJA ORGANIZACIJE
Razvoj industrijskih preduzeća, praćen snažnom mehanizacijom i primenom
elektriciteta tokom 19.veka omogućio je da se postupno zaokruži konzistentan teorijski
pristup organizaciji pod nazivom
klasična teorija organizacije
(kao okosnicu prihvata
formalnu organizacionu strukturu na bazi podele rada) .
1
Začetak klasične teorije organizacije, njenih bitnih elemenata, hijerarhije, podele
rada sa specijalizacijom, raspon rukovođenja, nalazimo u veoma razgranatoj primeni.
Najpoznatiji radovi, pionirske prirode dati su od Henri Fayol-a, Frederic Teylor-a
i Max Weber-a
2
1
ADŽIĆ, S., RODIĆ, J., „Privredni sistem i ekonomska politika“, Ekonomski fakultet Subotica 2002.
2
AHMETAGIĆ, E. , “Organizacija preduzeća”, Čikoš holding, Subotica 2000.
4
2.1.
Principi klasične teorije organizacije
Klasična teorija organizacije se ispoljava u sledećim principima:
Postojanje cilja
Organizacija mora imati jasno definisane ciljeve, jer svrha mora postojati za
svaku organizaciju i svaki njen deo tj. mora se organizovati radi nečega.
Podela rada
Na osnovu klasifikacije zadataka ili poslova formira se organizaciona struktura.
Osnova za podelu rada su funkcije.
Autoritet i odgovornost
Na čelu organizacije je rukovodilac sa najvišim autoritetom. Od vrha do dna se
proteže jasno definisana linija autoriteta različitog hijerarhijskog značaja, zavisno
od nivoa, što uslovljava određene odnose potčinjenosti.
Autoritet mora biti usaglašen sa odgovornošću. Lice koje je odgovorno za
ostvarenje nekih zadataka, ciljeva mora imati u odgovarajućoj meri autoritet da to
i sprovede.
Jedinstvo komandovanja
Za adekvatno osećanje odgovornosti svakog pojedinca, za rezultat neophodno je
da svaka ličnost ima samo jednog pretpostavljenog.
Raspon rukovođenja
U rasponu rukovođenja, tj. ograničenom broju osoba kojima jedan šef može da
rukovodi vidi se uzrok organizovanja, jer bi se bez tog ograničenja imalo
preduzeće s jednim rukovodiocem
3
2.2 . Osnovne karakteristike klasične teorije organizacije
Za nastanak i razvoj klasične teorije organizacije kao fundamentalne
karakteristike klasične teorije organizacije treba smatrati sledeće:
-
Ciljevi,
-
Podela rada,
-
Raspon rukovođenja,
-
Hijerarhijska struktura,
-
Koordinacija.
Navedene karakteristike treba videti kao podređene osnovnoj preokupaciji koja
prožima Klasičnu teoriju organizacije, to je postizanje kvalitetnih rezultata, što znači višu
produktivnost rada.
-
Ciljevi
Svaka organizacija ili njen deo mora imati svrhu. Postojanje posebnih ciljeva za
delove celine, ali na osnovu razrađenih zajedničkih ciljeva, treba da omogući aktiviranje i
3
BALABAN, N., RISTIĆ, Ž., ĐURKOVIĆ, J., TRNINIĆ, J., „Informacioni sistemi u menadžmentu“,
Savremena administracija, Beograd, 2002.,
5
a.
lin
ijski
tip
Linijski tip karakterišu odnosi neposredne podređenosti svakog nižeg menadžera
svom pretpostavljenom. Pretpostavljeni imaju punu odgovornost, kontrolu i nadzor u
okviru svojih ovlašćenja i na osnovu ovoga se jasno uspostavljaju linijski hijerarhijski
odnosi na svim nivoima.
b. hijerarhijski po funkcijama
Ovaj tip podrazumeva podelu rada po funkcijama (grupama srodnih poslova).
Odnos nadređenih i podređenih je okarakterisan kontrolom i nadzorom, i svako od njih
obavlja određene zadatke u skladu sa dodeljenim ovlašćenjima za izvršavanje srodnih
zadataka.
7
