САДРЖАЈ
УВОД........................................................................................................................................3
1. МЕТОДИКА НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА
1.1.
Појам, предмет и задаци методике наставе природе и
друштва............................5
2. НАСТАВА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА
2.1.
Развој
наставе
природе
и
друштва............................................................................8
2.2.
Основна
обележја
наставе
природе
и
друштва........................................................9
3. ПРИНЦИП НАУЧНОСТИ У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА
3.1.
Принципи
рада
у
настави
природе
и
друштва.......................................................11
3.2.
О
принципу
научности.............................................................................................12
3.3.
Примена принципа научности у настави природе и
друштва..............................14
ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................17
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................18
2
УВОД
Питање принципа и начина рада у настави, учењу и поучавању једно је од највише
проучаваних питања у дидактици. О принципима је настала богата дидактичка литература
са настојањем да се пронађе и уведе у праксу образовања најбољи начин поучавања, учења
и наставе. Препознати приниципе поучавања, значило је одговорити на питања најбоље
наставу приближити ученицима и обрнуто. У научном и теоријском заснивању дидактике о
приниципа рада у настави, као теми од изузетног значаја, добијани су одговори од научника
и из научних кругова који су били прихватљиви за људе тога времена и за институције
образовања којима је, између осталих дидактичких питања, било неопходно и учење о
дидактичким принципима.
Поред дидактичког проучавања карактеристика дидактичких приниципа, њихове
функције, класификације, селекције, комбинације и корелације, важно је и методичко
осветљивање дидактичких принципа. Свака наставна област има одређени, методички
прилагођен систем наставних принципа у коме се јављају и такви принципи који своју
примену налазе и у другим областима наставног рада, али на другачије прилагођен
методички начин. Наставник као креативни носилац наставног рада нужно се ослања на
дидактичко - методичку теорију али он сноси сву одговорност избора и примене ефикасних
комбинација наставних приниципа. Уједињавањем позитивних страна појединих наставних
принципа и ублажавањем њихове једностраности адекватним комбинацијама са другим
принципима, могу се остварити најповољнији услови за организовање савремене наставе
природе и друштва и остварити максимални резултати у наставном раду.
4
1. МЕТОДИКА НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА
1.1. Појам, предмет и задаци методике наставе природе и друштва
Методика наставе природе и друштва представља релативно младу, самосталну
научну дисциплину која, по свом предмету проучавања, спада у групу педагошких
дисциплина. Међутим, појам методике природе и друштва поједини аутори различито
одређују. Дефинишу је као педагошку дисциплину, научну дисциплину, дидактичку
дисциплину и теорију о васпитању и образовању. Разлике у дефинисању су резултат
недоследности у диференцијацији и разграничавању педагошких дисциплина. У пракси се
усталила једна дефиниција која на следећи начин одређује методику наставе природе и
друштва: „Методика наставе природе и друштва је самостална педагошко – дидактичка
научна и наставна дисциплина са интердициплинарним карактером, која за предмет
проучавања има теорију и праксу наставе и других облика васпитно – образовног рада у
настави природе и друштва. „
1
Као и свака научна дисциплина, и методика наставе природе и друштва има свој циљ
и задатке истраживања. Пре свега циљ и задаци методике наставе природе и друштва су:
-
да се студенти уведу у теорију наставе природе и друштва и упознају њен значај, место
и васпитно – образовну функцију;
-
да се уведу у логичке форме методичког мишљења, теорију методичког пројектовања
наставног часа и у савремене таксономијске ппступке одређивања циљева и задатака;
1
Лазаревић, Живољуб и Банђур, Вељко,
Методика наставе природе и друштва
, Учитељски факултет у
Јагодини, Јагодина – Београд, 2001, стр. 21.
5
-
да схвате суштину сазнајног процеса, облика, поступака и специфичности ученикових
поимања појава о природи и руштву;
-
да се оспособе за израду програмских нацрта наставних тема;
-
да самостално знају да одреде методичке поставке конретног планирања наставног часа
на основу којих ће умети да израде конкретну припрему и скицу;
-
да се уведу у коришћење медија, објеката и ресурса средине од значаја за наставу
природе и друштва;
-
да се оспособе за све облике и фазе наставног и ваннаставног рада;
-
да се оспособе за функционално коришћење уџбеника, приручника и других
штампаних материјала у настави природе и друштва;
-
да при снимању и методичкој евалуацији појединих типова наставних часова из
природе и друштва самостално израде и примене основне инструменте посматрања и
вредновања;
-
да омогући студентима активно укључивање у све облике методичког оспособљавања
(настава, вежбе, хоспитовање, консултације, самосталан рад);
-
да развију потребу и навику студената за праћење савремених методичких достигнућа и
самостално истраживање и унапређивање методичке теорије и праксе;
2
Методика наставе природе и друштва по природи предмета проучавања упућена је
на многе друштвене, природне и техничке науке и научне дисциплине. Пошто је методика
наставе природе и друштва дидактичка дисциплина, најтешње је повезана са педагошким
дисциплинама, посебно са општом педагогијом, историјом педагогије, методологијом
педагогије, компаративном педаогијом, дидактиком и методикама других наставних
предмета. Поред чврсте везе са педагошким дисциплинама, методика ове наставе је у
посебној вези са психолошким дисциплинама, посебно развојном и педагошком
психологијом, филозофским дисциплинама, посебно гносеологијом, логиком и
социологијом, као и са другим природним и друштвеним наукама чији садржаји улазе у
наставни предмет (билогија, физика, хемија, географија, историја).
Од педагошких дисциплина, најуже је повезана са дидактиком. За проучавање
готово свих проблема методике, неопходно је изузетно добро познавање дидактике.
2
Ибидим стр. 22.
