Osobina RAM memorije je da se svakom njenom bajtu može slobodno pristupiti nezavisno od
prethodne memorijske lokacije, s tim da se u nju podaci mogu i upisivati (

write

) i očitavati (read)

iz nje. Svakim upisom podatka u neku lokaciju, njen prethodni sadržaj se automatski gubi.Druga
važna osobina RAM memorije je da ona podatke koji se u njoj nalaze zadržava (čuva) samo dok
postoji napon napajanja na njoj. Čim nestane napona napajanja, kompletan sadržaj memorije se
gubi i prilikom ponovnog dolaska napona napajanja (pri sledećem uključenju računara) ona je
potuno   prazna. Zbog   ovakvih   osobina   RAM   memorija   je   veoma   pogodna   za   izvršavanje
programa i obradu podataka. Zato se programi i podaci učitavaju u RAM memoriju (obično sa
hard diska) i tu ih koristi mikroprocesor izvršavajući učitane programe i njima obrađuje dobijene
podatke. On to može da radi samo u ovoj memoriji pa se zato RAM memorija obično naziva i
radna memorija. Brzina rada računara je direktno proporcionalna s količinom RAM memorije.
Neka alternativna rešenja za  sladištenje    podataka nisu imala jednako vreme pristupa, pa smo
tako imali cevi  ispunjene živom koje su držale nizove bitova uz pomoć zvučnih talasa, zatim
cilindrične   memorije   koje   su   bile   slične   današnjim   diskovima.  Mnoge   vrste   RAM-a   su
nestabilne, u smislu da gube svoje podatke kada je računar isključen. Uobičajen način smeštanja
podataka u RAM je ili u obliku naboja kondenzatora (dinamički RAM) ili stanju flip-flopa
(statički   RAM).U   razvoju   su   različite   vrste   "stabilnih"   RAM-ova   koje   mogu   zadržati   svoje
podatke i kada im je prekinuto napajanje. Tehnologije koje se pri tome implementiraju su, među
ostalim, karbonske/ugljenične nano-cijevi i efekat magnetskog tunela.Zanimljivo je i deljenje
RAM-a na particije, samo što u je slučaju RAM-a, particija kreirana na njemu mnogo brža od
one na tvrdom disku. Često se naziva i ramdisk.

2.Karakteristike radne memorije

Jedan od najvažnijih parametara radne memorije je vreme pristupa. Vreme pristupa predstavlja
vremenski   interval   od   trenutka   kada   procesor   postavi   zahtev   za   čitanje   iz   neke   memorijske
lokacije do raspoloživosti tog podatka u procesoru. Vreme pristupa je reda nanosekundi (ns) što
je jako sporo gledano sa strane procesora koji radi mnogo brže. Pristup radnoj memoriji zato i
usporava rad procesora, pa se nastoji da procesor što ređe izlazi na magistralu i pristupa radnoj
memoriji. Iz tog razloga koristi se keš memorija na strani procesora.Kada govorimo o kapacitetu
radne memorije, on je danas reda veličine GB, pa tako imamo kapacitete od 1 GB, 2 GB, 4 GB, 8
GB,   itd...Još   jedna   karakteristika   radne   memorije   je   prepoznavanje   tipa   i   kapaciteta   radne
memorije pri podizanju operativnog sistema. Prilikom ugrađivanja radne memorije nije potrebna
nikakva instalacija, već je dovoljno memorijske module ubaciti u slotove na matičnoj ploči.
Mogući   problem,   koji   se   može   javiti,   jeste   ostvarivanje   željenog   kapaciteta,   s   obzirom   na
kapacitete   modula   i   broj   slotova   na   matičnoj   ploči.   Kombinacijom   memorijskih   modula
različitog   kapaciteta   ostvaruje   se   željena   količina   radne   memorije   na   računaru.   Više   radne
memorije omogućava veći komfor i rad sa više otvorenih programa bez usporenja računara.Na
slici 4 je prikazana razlika između DDR2 i DDR3 memorije, sa jasnim zarezima koji sprečavaju
korisnika da ubace pogrešan tip memorije na matičnu ploču.