Универзитет у Приштини
Економски факултет
Косовска Митровица
Семинарски рад
Предмет: Економија јавног сектора
Тема: Привредни систем
Косовска Митровица, 2018 година
Садржај
Увод.................................................................................................................................................3
1. Појам привредног система.................................................................................................4
2. Подручја привредног система...........................................................................................5
3. Основне карактеристике привреде као великог економског система...........................6
4. Кључни атрибути привредних система............................................................................7
5. Актуелна класификација мешовитих привредних система............................................9
Закључак....................................................................................................................................... 12
Литература....................................................................................................................................13
1. Појам привредног система
Привредни систем представља хетерогени комплекс који чине: привредни субјекти,
својински односи, систем управљања и одлучивања, информациона база на основу које се
доносе привредне одлуке, циљеви доносиоца одлуке, систем валоризације резултата рада,
систем економских односа с иностранством, улога државе у процесу привређивања,
законски и подзаконски нормативно-правни систем у области привреде, добри пословни
обичаји и други елементи значајни за функционисање привреде. Најшире, привредни
систем се дефинише као економски однос којим се регулишу токови репродукције
(производње, расподеле, размене и потрошње), што значи да другим речима „Привредни
систем представља скуп институција и механизама којима се, релативно трајно, на дужи
рок регулише процес друштвене репродукције.“
1
Карактер привредног система умногоме
одређује природу не само великог економског, већ и друштвеног система у целини.
Са променом политичког система неизоставно долази и до промене привредног система,
пре свега због промене центара моћи, који по правилу имају пресудну улогу у формирању
привредног система. Сама институционална промена привредног система не мора довести
и до стварне промене, некада се то може десити само радикалним променама. Реформа
привредног система није једноставна, јер захтева свеобухватну промену, не само промену
дела система него повећање улоге тржишта и смањење администрације. Као пример
можемо навести бивше социјалистичке земље источне Европе.
Разлику измећу привредних система чине односи који се успостављају између привредних
субјеката, као и између привредних субјеката и државе. Сходно разлици у привредним
системима и привредни субјекти имају различите нивое осетљивости на промене у
привредном систему. Сходно томе могу се разликовати прилагодљиви и крути привредни
системи. Ако се погледају постојећи привредни системи може се доћи до закључка да не
постоје хомогени привредни системи тј. да су они најчешће комбиновани.
На крају, могуће је сумирати да привредни систем представља скуп институционалних
аранжмана путем којих се на организован начин решава питање алтернативне употребе
ограничених привредних ресурса. Или, другачије речено, привредни систем чини
амбијетални оквир у оквиру кога привреда посматране земље функционише, расте и
развија се. То је на посебан начин уређен систем веза и односа између привредних
субјеката једног друштва. Смисао постојања привредног система „без обзира на начин
како је организован, је изградња елемената информационог система, који треба да пруже
одговор на три основна питања привредног живота: шта, како и за кога производити.
1
Аранђеловић, З. (2004) Национална економија, Економски факултет, Ниш, стр. 325.
