Proces upravljanja ljudskim resursima u javnom sektoru

UVOD

U određivanju javnih preduzeća obično se ističu preovlađujuće, odnosno bitne karakteristike koje su zajedničke za većinu ovih preduzeća i po kojima se ona razlikuju od ostalih. Ističe se da su javna preduzeća u državnom vlasništvu, da je njihov cilj obezbeđenje proizvoda i usluga od vitalnog značaja za društvenu zajednicu, pa se nalaze u monopolskom položaju na tržištu koji je stečen uz podršku vlasti i da je predmet njihove delatnosti pod režimom regulative koja će im obezbediti da funkcionišu u javnom interesu.
S obzirom na to da su javna preduzeća pod velikom kontrolom države unjihovom funkcionisanju se javlja i uticaj političke partije na vlasti koja posredstvom države može da utiče na oblik njihovog funkcionisanja.Ovo čini složenijim način organizovanja javnih preduzeća i time menadžment ovih preduzeća dobija poseban značaj.
Javna preduzeća angažuju velikasredstva, veliki broj ljudi i pokrivaju svojom delatnošću obično teritoriju jedne države.Njihova uloga je nezamenljiva u funkcionisanju ukupnog privrednog života. Razvoj javnih preduzeća i njihova ekonomska efikasnost zavise od kvaliteta funkcije menadžmenta.
Zadatak menadžmenta je da na najbolji način koristi resurse javnog preduzeća u stalno promenljivom okruženju. Menadžment javnog preduzeća je upućen na rad u kompleksnim uslovima koji se ogleda u nastojanju da se postigne ona fina granica između optimalnog zadovoljavanja interesa društva kao celine i interesa preduzeća kao subjekta privređivanja.
Potrebno je puno veštine i znanja koje će se upotrebiti za pridobijanje ljudi da u tehnološkom procesu angažuju svoje ukupne radne potencijale, odnosno kinetičku i kreativnu energiju na ostvarivanju optimalne ciljne funkcije javnog preduzeća.
Upravljanje tuđim radom i resursima u strukturama poslovnih i drugih organizacionih sistema ispoljava se kao najsloženija svesna delatnost ljudi. Za obavljanje svake vrste svesne delatnosti neophodno je da ljudi, koji su nosioci tih radnih procesa, budu obučenii osposobljeni tako da sa minimalno mogućim naporima i drugim utrošcima obave sve one transformacione procese koji su uslov da se postojeće prevede u željeno stanje.
1. UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA U JAVNOM SEKTORU

Javna služba je izraz koji se najčešće koristi da bi označio usluge koje obezbeđuje vlada svojim građanima bilo direktno kroz javni sektor bilo kroz finansiranje privatnog pružanja usluga. Javni se sektor sastoji od:
1. opšte države (centralne države te regionalnih i lokalnih državnih tela);
2. neprofitnih javnih preduzeća;
3. javnih financijskih institucija.

Javnim nefinansijskim preduzećima smatraju se preduzeća u vlasništvu i/ili pod kontrolom države (javna preduzeća), a finansijska preduzeća u vlasništvu ili pod kontrolom države nazivaju se javnim finansijskim institucijama (npr. centralna banka). Dakle, sektor opšte države sastavni je deo javnog sektora. Javne usluge se smatraju onim uslugama koje su od suštinske važnosti za funkcionisanje modernog društva tako da razlozi morala nalažu njihovu univerzalnu dostupnost svim građanima zbog čega se one mogu podvesti pod kategoriju ljudskih prava (kao što je pravo na vodu).
U modernim, razvijenim zemljama pojam javnih usluga obično obuhvata:
•obrazovanje
•distribuciju električne energije i gasa
•zaštitu od požara
•zdravstvo
•policiju
•čistoću
•proizvodnju i distribuciju vode.

Javne usluge mogu ponekad imati karakteristike javnog dobra (s obzirom na njihovu nekonkurentnost i neisključivost), ali su uglavnom uslužna dobra koja predstavljaju usluge koje se po preovlađujućim društvenim normama smatraju nedovoljno zastupljenim na tržištu. U najvećem broju slučajeva javne usluge su usluge, tj. one ne podrazumevaju proizvodnju dobara kao što su šrafovi i matice. Mogu ih pružati lokalni ili nacionalni monopoli i to naročito u oblastima u kojima postoje prirodni monopoli.
Trend obezbeđivanja široke lepeze javnih usluga u razvijenim zemljama započeo je u devetnestom veku i to najčešće kroz razvoj opštinskih sektora za pružanje usluga obezbeđivanja vode i gasa. Kasnije, vlada je počela da obezbeđuje i usluge iz oblasti zdravstva i distribucije električne energije. U mnogim razvijenim zemljama ovakve usluge još uvek obezbeđuju lokalne ili nacionalne vlade dok najveći izuzetak predstavljaju SAD i V.Britanija u kojima je prednost u pružanju javnih usluga data privatnom sektoru. Bez obzira na to oblast pružanja javnih usluga od strane privatnog sektora detaljno je regulisana pozitivnim zakonskim propisima ovih zemalja (npr. u SAD kontrolu vrši posebna Komisija za javne usluge).