Projektni rad iz dijagnostike ABS sistemi

4. ABS Sistemi

1. Uvod
Sisteme u modernim motornim vozilima karakteriše mnoštvo kompleksnih kontrolnih i
regulacionih sistema koji optimalno prilagođavaju karakteristike vozila prema odgovarajućim
uslovima vožnje. Poznati sistemi su elektronski uređaji za regulaciju kočnog sistema u cilju veće
bezbednosti, u smislu regulisanja automatskog klizanja pri kočenju (ABS, ESP itd) ili pri
ubrzavanju. Anti Lock Bracking Systems (ABS) postao je standardni uređaj u svim savremenim
vozilima. U današnje vreme veliki procenat vozila starosti od 0 do 10-12 godina, je opremljen sa
ABS.
Postojeće informacije o dostupnosti i pouzdanosti ovih sistema su nedovoljni. Dalje, nije definisan način na koji funkcionisanje ovih sistema može biti efikasno provereno. Danas, efikasnost ovih sistema testira se samo nakon proizvodnje vozila, te se tokom celog radnog veka vozila, ne vrše nikakva dalja testiranja ili periodični pregledi ovih sistema. Sprovode se jedino samo-kontrole koje vrši sistem za samodijagnostiku, te se rezultati beleže u memoriju ECU kao greške. Nepoznato je da li su ove samo-kontrole dovoljne da obuhvate većinu grešaka koje se javljaju u sistemu, ili su
neophodni dodatni testovi. Ipak, ova informacija je neophodna za procenu uticaja ovih sistema na
bezbednost u saobraćaju.
Zbog toga, u ovoj studiji ispitano je funkcionalno ponašanje starijih ABS sistema pomoću ABS Test Bench na 4 točka, od TUEV Rheinland. Veliki broj vozila (više od 250) je ispitan u cilju
obezbeđivanja korektnosti statistike. Vozila za testove obezbeđivana su tokom periodičnih tehničkih pregleda u ispitnim objektima TUEV Kraftfahrt. Ispitna sekvenca za ABS Test Bench definisana je tako da omogući detektovanje kvarova ABS-a. Nakon sakupljanja podataka, sprovedena je detaljna analiza podataka. Rezultat ove analize određuje stopu neispravnosti ABS. Analizirano je funkcionalno ponašanje tokom ispitivanja efikasnosti i kvarovi koji su se javili upoređivani su sa sadržajem memorije greške pre i posle ispitivanja efikasnosti. Uz to, generisana je
važna informacija o stopi detekcije kvara dva ispitna tipa. Dalje, vršena su ispitivanja da li je praktično ostvarljivo uvođenje ovih testiranja u trenutnoj proceduri koja važi na linijama TEHNIČKOG PREGLEDA.