Projektovanje proizvodnog sistema za proizvodnju rakije od grožđa – Lozovače – 1l

Projektovanje proizvodnog sistema za proizvodnju rakije od grožđa – Lozovače – 1l

Uvod – Rakija
Rakija je žestoko alkoholno piće. Dobija se jednostrukom ili dvostrukom destilacijom mase koja se dobija alkoholnim vrenjem voća, raži, krompira i sličnog. Kao sirovina za spravljanje rakije dolaze u obzir sve voćne vrste koje sadrže šećer iz kojeg, u toku alkoholne fermentacije nastaje alkohol (etil – alkohol).
Najpogodnije vrste voća su: jabučaste (jabuke i kruške), koštičave (šljive, trešnje, višnje, kajsije i breskve).
Kljuk grožđa ili komina od grožđa, predstavljaju sirovne za proizvodnju rakije lozovače ili komovice. U slučaju kada se rakija proizvodi od voća koje ima nešto niži procenat šećera, kao što je jabuka, vrši se višestruka destilacija mase, da bi se dobila željena koncentracija alkohola i čistoća napitka.
Jabukova masa se uglavnom destiliše tri puta i takvim postupkom se dobija rakija jačine 45° (procenata alkohola). Posle prve destilacije dobija se tzv. „meka“ rakija sa manjim procentom alkohola, a ponovnom destilacijom „meke“ rakije dobija se „prepečenica“. Radi ubrzanja procesa vrenja nekad se dodaje šećer što povećava količinu dobijenog destilata ali dovodi i do smanjenja njegovog kvaliteta.

Slika br. 1. Prirodne domaće rakije

Dodatkom propolisa u gotov proizvod pre vrenja u buretu dobijamo lekovit napitak prijatnog, malo gorčeg ukusa. Dalji kvalitet likera-rakije dobija se njegovim starenjem u buretu od 1 godine na više.
Važno je napomenuti da posude sa rakijom kod starenja trebaju biti u prostorijama bez prisustva drugih rakija ili namirnica kako ne bi poprimile strane mirise.
Sadržaj alkohola kreće od 16 – 25% , pa ponekad i 40%.
Dobar kvalitet voćne rakije može se dobiti samo od voća u momentu berbe u punoj zrelosti, zbog maksimalnog sadržaja šećera i najizraženije sortne arome. Svakako najznačajnija komponenta voća u proizvodnji voćnih rakija je šećer. Sadržaj šećera zavisi od voćne vrste, agrotehničkih uslova i stepena zrelosti voća. Prosečan sadržaj šećera i granice variranja za pojedine voćne vrste su dati u tabeli br.1.