2
Увод
Хартије од вредности представљају документе, писане исправе које садрже
имовинско право и којима се обећава исплата новца, камате, зараде или дивиденде,
законитом имаоцу хартија од вредности. Сам папир који представља хартију од вредности
нема неку посебну вредност. Пошто се право на које се односи хартија од вредности не
може вршити ни преносити без те хартије, она у правном промету добија ону вредност
коју има то право. Хартије од вредности у ужем смислу су инвестициони инструменти,
односно оне хартије од вредности код којих постоји ризик улагања који се компензује
потенцијалном зарадом. У овој групи хартија налазе се акције, обвезнице, опције и други
деривати. Ове хартије су израз или власничког (акције) или индиректно власничког
(опције) или кредитног (обвезнице) аранжмана. Оне се продају и купују на
специјализованом финансијском тржишту, тј. на тржишту капитала и представљају
најзначајнију групу финансијских инструмената којима се тргује на финансијским
тржиштима. У ширем смислу, хартије од вредности су и инструменти кредита и плаћања,
као што су чекови, менице, складишнице, коносмани и слично. Према прописима Србије,
хартије од вредности може емитовати савезна држава, република чланица, покрајина,
град, општина и друго правно лице.
4
Прва карактеристика хартија од вредности је формалност и по томе се оне разликују од
других послова платног промета.
Формалност хартије од вредности подразумева:
-постојање писмене исправе;
-обавезни општи битни елементи који су прописани законом о облигацијама;
-правило строгости;
-санкције недостатка битних елемената.
Друга карактеристика хартија од вредности је имовинско право. Хартије од
вредности су исправе са неким преносивим правом имовинско правног карактера.
3
Поред
тога хартије од вредности се могу односити и на неко друго право, али не могу
представљати исправе са овом правном природом ако у себи немају и имовинско право.
Следећа битна карактеристика хартија од вредности је инкорпорисаност
имовинског права. Законити ималац хартија од вредности је титулар права на које се она
односи. Право на хартију даје и право из хартије, тј.сама хартија и оно имовинско право
које је у њој означено чине целину.
Право инкорпорације на које се односи хартија од вредности, у самој хартији није
истоветна одлука свих хартија од вредности. По правилу ово начело се примењује код
хартија од вредности на доносиоца, јер њен губитак аутоматски значи и дефинитиван
губитак остварења права на које се она односи.
Још једна од карактеристика хартија од вредности коју поједини аутори дају је
негоцијабилност, односно, хартије од вредности су преносиве исправе. Интезитет
преносивости је подједнак за све хартије од вредности. Највећу преносивост имају хартије
од вредности на доносиоца јер се за њихов пренос не захтева никаква форма.
4
Карактеристика негоцијабилности хартија од вредности је тесно повезана са
инкорпорацијом права на које се хартија од вредности односи. Повезаност
негоцијабилности и инкорпорисаности доприноси да се хартије од вредности разликују од
других писаних исправа.
3
Госпић Б., „Право за економисте“, Будућност, Нови Сад, 2000, стр.206.
4
Проф.др Милорад А. Жижић, „Право за економисте“, Београд, 2009, стр.186.
5
2.Функције хартија од вредности
Хартије од вредности имају две важне функције:
робну
монетарну
Робна функција хартија од вредности испољава се у лакшем одвијању и већој сигурности
промета. Такав карактер имају превасходно коносман, складишница, преносиви товарни
лист.
Монетарна функција хартија од вредности испољава се на неколико начина.
Прво, неке хартије од вредности превасходно служе као средства плаћања (на пр.чек).
Друго, неке хартије од вредности имају функцију кредитног средства (менице, обвезнице,
благајнички запис).
Треће, неке хартије од вредности имају комбиноване монетарне функције (на пр.акције
имају заложну, кредитну, фискалну, регулациону и управљачку функцију).
Посебну функцију хартије од вредности имају у области монетарно кредитне политике и
заштите ликвидности у привреди. Уз помоћ хартија од вредности се задовољавају потребе
привреде.
