Razumevanje bilansa Uspeha

UVOD

U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila.
Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadržini. Najvažniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim računima i b) pravne norme koje čine osnovu bilansiranja.
Bilans preduzeća je u čvrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao zaključak knjigovodstvenih računa. Polazeći od veze sa knjigovodstvenim računima – razlikuju se dva računa i to račun izravnanja tj. bilans stanja i račun dobitka i gubitka tj, bilans uspeha. Polazeći od pravnih normi koje čine osnovu bilansiranja, razlikuju se
poslovni (izveštajni) i poreski bilans.U izveštajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha kojima se iskazuje imovinsko stanje i poslovni uspeh ili neuspeh. Izveštajni bilansi sastavljaju se, ne samo kao godišnji bilansi, već i kao bilansi u kraćim vremenskim razdobljima u toku godine kao povremeni bilansi. Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uopštavanja informacija koje mere imovinsko stanje na određeni dan i uspeh poslovanja u određenom periodu nekog preduzeća, odnosno preduzetnika. Bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak.
Bitnu pretpostavku upravljanja poslovanjem i ostvarivanja pozitivnog, što većeg finansijskog rezultata preduzeća čini evidentiranje poslovnih promena koje su se dogodile u eksternim i internim procesima.
Bez knjigovodstvenog beleženja poslovnih promena, ne može se uspešno upravljati tekućim poslovanjem i razvojem preduzeća.Glavni zadatak knjigovodstva jeste, upravo, registrovanje poslovnih promena koje su se desile u različitim područjima poslovanja (proizvodnji, nabavci, prodaji itd). Ono je, dakle, okrenuto prošlosti, ali i budućnosti preduzeća .
Osnovni ciljevi knjigovodstva usklađeni su s ciljem poslovanja preduzeća -ostvarivanje pozitivnog finansijskog rezultata, izraženog u vidu dobitka. U skladu s tim ciljem, osnovni ciljevi knjigovodstva bi se mogli izraziti prema sledećem:
Utvrđivanje finansijske situacije preduzeća. Finansijski rezultat se utvrđuje izradom bilansa uspeha. Odgovarajućim normativnim rešenjima preciziran je postupak izrade i sadržaj bilansa uspeha. Preduzeća utvrđuju rashode i prihode na propisan način, a razlika između ukupnih prihoda i ukupnih rashoda čini finansijski rezultat.
Utvrđivanje rezultata poslovanja pojedinih organizacionih delova preduzeća, po proizvodima i teritorijama prodaje, posebno na domaćem tržištu i u izvozu. Na bazi tih podataka i njihove analize, preduzeće je u mogućnosti da preduzima odgovarajuće korektivne mere i akcije za poboljšanje ukupnog poslovanja
Utvrđivanje imovinske situacije preduzeća. Preduzeće treba utvrditi iznose potraživanja i od koga potiču, iznose obaveza i prema kojim poveriocima i sl. Upoređivanjem tih podataka, preduzeće sagledava mogućnost isplate obaveza o roku.
Ostvarivanje kontrole raspolaganja i čuvanja poverenih sredstava. Knjigovodstvo obezbeđuje podatke neophodne za kontrolu imajućeg stanja sredstava, po nosiocima njihovog zaduženja i načina raspolaganja tim sredstvima.