УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФАКУЛТЕТ ЗА СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
Живковић Марко (7193)
РАЗВОЈ СНАГЕ ЏУДИСТА У ПРИПРЕМНОМ
ПЕРИОДУ
(семинарски рад из предмета ЏУДО И САМООДБРАНА)
Предметни наставник:
проф. др Драган Тоскић
Лепосавић, 2019.
2. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА
1.1. Предмет рада
Предмет рада је приказати значај снаге као моторичке способности за успешност у џуду,
приказ методе, опште и специфичне вежбе снаге и пример плана за развој снаге у припремном
периоду.
1.2. Циљ рада
Циљ рада је приказ специфичне припреме за развој снаге џудиста у припремном периоду.
1.3. Задаци рада
Задатак рада је да се прикаже начин на који џудисти развијају снагу у припремном периоду.
3. АНТРОПОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ВЕЗАНЕ ЗА
УСПЕХ У ЏУДУ
Сваки спорт, односно спортска грана има своју јединствену структуру фактора који
утичу на спортски резултат у њој. Ти фактори, односно фактори о којима зависи успешност у
спорту, дефинисани су хијерархијски. То значи да на почетку низа стоје најважнији фактори, а
на крају они који су мање важни.
Тако дефинисана хијерархијска структура фактора назива се једначина спецификације
успеха у спорту. Она је хипотетска ако се до хијерархијске структуре фактора успешности
дошло темељем субјективне процене њихове важности (Милановић, 2010).
Једначина спецификације успеха у џуду је хипотетски или знанствено утврђена
хијерархијска структура способности, особина и знања спортисте које су важне за постизање
високих спортских достигнућа (Сертић, 2004)
Слика 1. – Хипотетички приказ значаја одређених фактора који утичу на успех у џуду
Због сложених енергетских, структурних, биомеханичких и информацијских
карактеристика џуда те због чињенице да пуно антрополошких карактеристика утиче на
квалитету активности у том спорту, структура једначине спецификације прецизно је
дефинисана утврђеним редослиедом фактора који дефинишу успех у овом сложеном спорту.
4. ДЕФИНИЦИЈА И КАРАКТЕРИСТИКА ОПТЕРЕЋЕЊА
У СПОРТУ
Оптерећење тренинга или такмичења представља укупну количину (волумен,обим)
рада односно, укупно телесно и психичко напрезање организма спорташа, изражено неким
параметарским системом, током извођња конкретне тренажне или такмичарске активности.
Питање колико тренирати тражи одговор о трајању рада и броју извођења (екстензитет)
као и о јачини, односно брзини, моторичке изведбе (интензитет). Укупно оптерећење (волумен
рада) у тренингу и такмичењу дефинисано је двема компонентама.
Прву чини
енергетска компонента оптерећења
. У основи које лежи проток енергије и
ниво нервно-мишићне активације, која се манифестира највише при кондицијском вежбању.
Другу чини
информацијска компонента оптерећења
, у основи које лежи размена
информација између тренера и спортисте те спортисте међусобно, а манифестира се у
моторичком проучавању и учењу. Спортисти непрекидно, усавршавајући извођење, а лично
решавајући тактичке проблеме, савладавају информацијску компоненту оптерећења. Они
морају активно учествовати у примању, обради, задржавању и коришћењу моторичких
информација, као и о њиховом креирању унутар тела спортиста те о учествовању унутар
скупине спорташа.
Када говоримо о енергетској компоненти оптерећења, њу чине две основне
компоненте: прва је
интензитет
, односно јачина и брзина надражаја, а друга
екстензитет
,
односно трајање и број понављања надражаја, с друге пак стране имамо информацијску
компоненту оптерећења која је уско повезана с процесима учења и поучавања у спорту,
односно стјецања нових моторичких знања.
Ову компоненту оптерећења чине број (екстензитет) и тежина, сложеност (интензитет)
информација које тренер преноси спортисти, а спортиста их у оптималном времену декодира
(Милановић, 2010).
4.1. Класификација оптерећења
Тренажна и такмичарска оптерећења могу се класифковати према различитим
критеријумима. Ти критеријуми и класификације појашњавају њихове основне
карактеристике те помажу бољем дефинисању оптерећења у односу на циљеве који се желе
