Reciklaza papira i kartona

1. UVOD

Papir se pravi od mreže vrlo tankih celuloidnih vlakana koja se dobijaju uglavnom od drveća, ali i od slame, bambusa i šećerne trske. Izumeli su ga Kinezi početkom 2. veka pre nove ere. Papir je izrazito značajno doprineo prosveti i nauci. Pronalazak papira smatra se jednim od pokazatelja početka novog veka. Danas se koristi u razne svrhe i može se naći u raznim oblicima. Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike i stare šume, dolazi do zagađivanja reka. Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini, moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje. Za celulozu, koja se dobija izdrveta, potrebno je saseći brojno drveće da bismo proizveli papir. Kako se radi o prirodnom resursu, potrebno je brinuti o njegovim količinama. Primer nebrige oovom prirodnom bogatstvu jeste Kina, čija je površina bila pokrivena 90% šumom,dok je danas taj iznos oko 5% .
2. RECIKLAŽA

Termin reciklaža označava pretvaranje otpadnog materijala u novi proizvod i njegovo ponovno korišćenje koje doprinosi smanjenju zagađenja životne sredine, uštedi energije i prirodnih resursa. Reciklaža podrazumeva proces sakupljanja otpada koji je moguće reciklirati (plastika, aluminijum, staklo, papir, metal itd),zatim separaciju recikabilnog od ostalih vrsta otpada i sortiranje u podgrupe.
Kada je PET ambalaža u pitanju dalji proces reciklaže se sastoji od presovanja (baliranja) ambalažnog otpada, transporta u pogon za preradu i debaliranje istog. Ukoliko separacija nije izvršena prije samog baliranja, PET boce se u ovoj fazi odvajaju po bojama, a zatim dalje prerađuju sve do nivoa finalnog proizvoda koji se ponovo plasira na tržište i dalje upotrebljava. Reciklaža je dakle, jedan zatvoren ciklus proizvoda, pa se može reći i da reciklaža prati životni vijek proizvoda.
Sakupljanje otpada se vrši od strane komunalnih, bilo javnih, bilo privatnih preduzeća, koji se uglavnom prikuplja u kontejnere. Kada na mijestu prikupljanja otpada ne postoje kontejneri za selekciju otpada govorimo o nediferenciranom otpadu koji se odvozi na deponije gde se dalje tretira. Nediferencirani otpad je teško zbrinuti na deponijama, zbog različitosti otpada koji se samim tim raspada različitom dinamikom, a zapremina otpada koja se mora pokriti zemljom i kompaktorima ispresovati je maksimalno.
Diferencirano sakupljanje otpada je kada se otpad sakuplja i razvrstava u kontejnere namijenjene određenoj vrsti otpada npr. kontejneri za PET ambalažu, metal, papir, staklo. Ova vrsta sakupljanja otpada se naziva i primarna selekcija i najidealnija je za dalju reciklažu jer se ovakvim sakupljanje otpad najmanje prlja.
Pravilna selekcija PET ambalaže u domaćinstvu podrazumeva da se unutrašnjost prazne PET boce ispere vodom, čep skine i iz boce se istisne vazduh. Ovakva boca se lakše tretira u daljoj preradi i manje mesta zauzima u kontejnerima za odlaganje, čime se povećava njihov kapacitet.
Separacija otpada se može vršiti i na samim deponijama, tako sortiran otpad je mnogo zaprljaniji, te ovako balirane flaše po pravilu neprijatno mirišu, što otežava rad ljudi zaposlenih u pogonima za reciklažu. Ovako sakupljene PET boce nisu pogodne za reciklažu po principu “bottle to bottle”, odnosno od njih se ne prave ponovo PET flaše.
Presovanje (baliranje) ambalažnog otpada se vrši radi jeftinijeg i lakšeg transporta, jer se u 1m3 nalazi oko 10kg nepresovanih, a čak 200kg upresovanih PET boca. Nakon dovoženja baliranog otpada preradjivač mora debalirati radi dalje prerade.
Prerada PET boca ima više faza, u prvoj se mljevenjem dobijaju PET komadići dimenzijа 2-3mm. Nakon toga se postupkom flokulacije i taloženja u vodi odvajaju čepovi, papir i lepak. Ovaj se postupak odvajanja može provesti i pomoću strujanja vazduha u ciklonu. Zavisno o stepenu čistoće PET ambalaže sprovodi se pranje polimernih listića. Male količine PVC-a mogu prouzrokovati degradaciju materijala tokom procesa recikliranja, te mogu oštetiti opremu. Čistoća je najvažnija za dobro i kvalitetno recikliranje. Prljavštinu od zemlje, papira, stakla i lepka lakše je ukloniti nego ulje i druge masnoće. Od PET komadića se daljom preradom dobijaju poliesterska vlakna, ili PET traka za pakovanje kao finalni proizvod.
Upotreba recikliranog materijala je konačna faza reciklaže čime se kompletira ceo proces reciklaže.
Ipak, reciklaža se može upražnjavati u svakodnevnom životu, nezavisno od toga da li postoje centri za reciklažu. Npr. poklanjanje stvari koje se ne koriste je oblik reciklaže. To je mnogo bolje i korisnije nego da se sva ta odeća baci. Takođe, pravljenje komposta od organskih ostataka je još jedan dobar primer recikliranja. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom.
Neke materije, poput stiropora, nisu biorazgradive i ne mogu se reciklirati ali se umesto njih mogu pronaći ekološke zamene.

3. RECIKLAŽA PAPIRA I KARTONA

Ranije se papir proizvodio od starih tkanina, a danas se proizvodi od celuloze. Za celulozu, koja se dobija iz drveta, potrebno je sasjeći brojno drveće da bismo proizveli papir. Kako se radi o prirodnom resursu, potrebno je brinuti o njegovim količinama. Primjer nebrige o ovom prirodnom bogatstvu jeste Kina, čija je površina bila pokrivena 90% šumom, dok je danas taj iznos oko 5% . Pri tome je važno istaći značaj šume.
Značaj šuma za okoliš je višestruk:
• Oslobađaju kiseonik u procesu fotosinteze(hektar šume dnevno potroši oko 4000kg CO2, a oslobodi oko 3000kg O2),
• Apsorbuju plinove, sedimentiraju prašinu, filtriraju čvrste i radioaktivne čestice(stablo divljeg kestena staro oko 30 god. može zadržati 120kg prašine i 80kg aerosola godišnje),
• Imaju baktericidno dejstvo (šumski zrak je bogat eteričnim uljima koja uništavaju mikrobe),
• Filtriraju vodu, sprečavaju eroziju i klizišta, smanjuju buku, ublažavaju klimatske promjene,smiruju tišinom i odvojenošću ambijenta.

Papir se izrađuje od mreže vrlo tankih vlakana koja se nalaze u biljkama, ponajprije u drveću ali koje možemo dobiti i iz slame, bambusa i šećerne trske. Neki od papirnatih proizvoda jesu: uredski papir, maramice, novine, časopisi, knjige, telefonski imenici, proizvodi za pakiranje i kartonske kutije. U prošlosti, papir se proizvodio od starih tkanina, dok se danas proizvodi od drveta. Osnovna sirovina za proizvodnju papira jest drvanjača (za lošije vrste papira) i drvena celuloza (za finije papire). Usitnjena masa se kuha u hermetički zatvorenim posudama uz dodatak raznih kemijskih spojeva i pretvara se u celuloznu kašu te se ispire u prilog odstranjivanja nečistoća. Nakon što se celuloznoj kaši oduzme višak vode, dobijenoj smjesi se pridodaju važna punila(ljepilo, gips, boje,…), a onda se dobiveni papir pušta u stroj odakle izlazi namotan u bale. Papir predstavlja osnovnu sirovinu u grafičkoj industriji.
Celuloza jest glavni sastojak biljnih vlakana i ćelija te je jako rasprostranjena u prirodi. Pamuk, juta, lan, konoplja, su skoro čista celuloza, a u listopadnim i zimzelenom drveću postotak sadržaja celuloze iznosi do 50%. Celuloza se najčešće koristi u papirnoj i tekstilnoj industriji.