Refleksije međunarodnog terorizma na unutrašnju bezbednost

УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН – НИКОЛА ТЕСЛА

ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: ОСНОВИ БЕЗБЕДНОСТИ

ТЕМА: РЕФЛЕКСИЈЕ МЕЂУНАРОДНОГ

ТЕРОРИЗМА НА УНУТРАШЊУ

БЕЗБЕДНОСТ

ПРОФЕСОР:

СТУДЕНТ:

Доц. Др Горан Д. Матић

Ана Страиновић

Смер: безбедност

Број индекса: I0296-15

БЕОГРАД, АПРИЛ 2017. ГОДИНЕ

Данашњи тероризам није продукт
традиционалне историје анархизма, нихилизма
или фанатизма. То је, у ствари, савремени
партнер глобализације.

Жан Бодријард, француски философ

САДРЖАЈ

УВОД

Угрожавање човека, друштва и животне средине је присутно још од најдавнијих

времена и то се најбоље може видети кроз саму историју, где су сва друштва била
изложена неком облику угрожавања. Првенствено је до угрожавања долазило у борбама
за сопствени опстанак, потом су почели да преовладавају друштвено-економски односи,
политички и културни развој, социјални статус и слично. Међутим, шта се дешава данас?
Данас је човек, односно друштво, достигао тај степен развоја да сам себи представља
највећу опасност по безбедност.

У периоду од јануара 1970. до децембра 2015. године, извршено је 155.878

терористичких напада широм планете. Најугроженији региони су били (и остали) Блиски
Исток и северни део Африке, а најчешће мете су били цивили и приватна територија,
потом следе војска, војни објекти, полиција, зграде Влада широм света. Сам развој војне
индустрије је донекле и допринео томе да човек, односно људска заједница, постане сам
себи највећи безбедносни изазов. Да ли ће се неко воно оружје наћи у погршним рукама –
о томе се није превише размишљало док су се развијала многобројна, првенствено
одбрамбена оружја.

Живимо у ери технологије када онај човек, група, организација или заједница,

који има више финансијских средстава има и више начина да брже, боље и ефикасније
развије нову технологију, или нови начин угрожавања безбедности у поређењу са војним,
полицијским и другим безбедносним институцијама које располажу са далеко мање
новчаних средстава за развој. Вилијам Дитрих, амерички књижевник, је најбоље описао
данашње стање у свету једном својом изјавом за америчке вести: „Технологија се мења,
али људи не. Оно што нас фасцинира код Римљана или Наполеона, је то што ту
комбинацију амбиције, похлепе, идеализма, окрутности и чуда можемо препознати и у
нашем времену. Ми смо у времену софистициране, али крхке цивилизације, којој прете
тероризам, болести, нуклеарни рат или економски колапс.“

У овом раду биће речи о међународном тероризму и његовим рефлексијама на

унутрашњу безбедност. У првом делу рада биће речи ос самом појму „међунардони
тероризам“ и како га разликовати од других облика тероризма. У другом делу рада ће
бити сагледане последице које тероризам оставља за собом и на који начин утиче на
унутрашњу безбедност, побољшање степена безбедности и одбране од тероризма, а
последњи део овог рада ће се осврнути на Републику Србију – терористичке нападе
извршене на њеној територији, као и на развој стратегије одбране од тероризма.

Податак преузет са сајта:

http://www.start.umd.edu/gtd/search/Results.aspx?

start_yearonly=&end_yearonly=&start_year=1970&start_month=1&start_day=1&end_year=2015&end_month
=12&end_day=31&asmSelect0=&asmSelect1=&dtp2=all&success=yes&casualties_type=b&casualties_max

;

датум приступа 22.08.2016.

1. ПОЈАМ ТЕРОРИЗМА

Тероризам представља једну од најинтересантнијих и најинтригантнијих тема

данашњице, што потврђују и многоројне приче, документарци и свакодневни чланци у
свим облицима медија. Он, као један од најозбиљнијих безбедносних проблема
данашњице, је у непрекидној експанзији упркос све организованијем супротстављању и
држава и међународних заједница, односно организација. Многобројни су аутори
дефинисали овај појам, али за потребе овог рада ће бити издвојено неколико њих:

Тероризам је метод смишљене и системске употребе насиља са циљем развијања

страха код људи и представника власти ради остваривања личних, политичких и других
идеолошких циљева. Изложеност грађана опасности ствара осећај небезбедности,
немоћи, неспокојства и неповерења у државну власт која је дужна да им осигура мир и
безбедност.

Тероризам је продужена рука политике која се води другим (нелегалним)

средствима и за њега се може применити позната максима „циљ оправдава средство“.

На тероризам су веома утицале интелектуалне и доктринарне идеје. У

истраживању његових метода, може се открити променљиви ниво идеолошких
вредности. Један за другим, идеолошки трендови су ослободили серије терористичких
насилних поступака чије је оправдање сагласно актуелном мишљењу које је засновано на
патриотизму, национализму, расизму, културној нетолеранцији, религиознм фанатизму
и политичкој догми.

Тероризам је скуп аката насиља које нека политичка организација врши да би

утицала на становништво и створила неку климу несигурности.

Тероризам је скуп аката насиља са циљем застрашивања власти и опште

јавности, а ради постизања политичких циљева.

Тероризам је употреба насиља на јвним местима ради остваривања политичких

циљева.

Тероризам је владавина застрашивањем, начин владања уливањем страха и

насиљем; политичка борба путем индивидуалног терора.

Милашиновић Р., Мијалковић С.,

Зборник радова: Супротстављање тероризму – међународни

стандарди и правна регулатива (Тероризам као савремена безбедносна претња),

ВШУП, Бања Лука,