заједница,   још   у   праисторији   људи,   односно   у   време   када   хуманоиди   нису   имали
могућности  да   објасне   већину   природних   појава.   Тада  су   и  настали  зачеци   религије   у
облику веровања. Тадашњи људи су те природне појаве касније уобличили у божанства
којима су придавали велики значај у облику неких примитивних ритуала и обреда. Све то
је   проузроковало   настанак   разних   многобожачких   религија   од   којих   су   неке   и   данас
присутне, нпр. Хиндуизам. Како су се људска сазнања развијала тако су људи схватали
неке  појаве које  се  дешавају  у  њиховом  окружењу,  с  којима  живе  и умиру.  Али нека
питања су заувек остала отворена за расправу као што су: постанак човечанства и свега
што   нас   окружује   и   шта   се   дешава   после   смрти.   За   та   питања   се   веже   и   настанак
монотеизма односно веровања у једног бога, што је данас најактуелнији облик религије.

Кроз историју човечанства религија је омогућавала манипулисање великим масама

људи, креирања неког мишљења а и утеловљења духовног мира. Као што човек има своју
добру и лошу страну тако је има и религија, зависи само за коју она сврху служи.

Идеја коју релилигија има је да се Бог брине за сваког од нас. Тврди се у светим

књигама,   пружа   нам   утеху,   храну   и   склониште.   Служећи   богу   и   верујући   у   његову
доброту,   убраћемо   плодове   у   животу   који   тек   долази.   Овакво   веровање   не   деле   све
религије, али у овој или оној форми, религија постоји у свим познатим сферама људског
друштва утичући на наша схватања и реаговања на средину у којој се крећемо. Дакле,
религија је представљена као извор личног успеха и подршке, али често је узрок тешких
друштвених борби и сукоба. Проучавање религије је изазован подухват јер захтева сасвим
специфичну   врсту   социолошке   имагинације.   У   анализи   религиозне   праксе   морамо
разумети шта значе многобројна веровања и ритуали који постоје у многим културама.
Морамо   бити   сензитивни   на   идеале   који   инспиришу   дубоко   убедјење   верника   и   да
истовремено   на   све   њих   гледамо   са   уравнотеженом   и   једнаком   пажњом.   Морамо   се
суочити са идејама којима се тражи оно што је вечно али и са групама које се баве сасвим
овозамаљским   циљевима,   као   што   су   тражење   финансијера   или   врбовање   будућих
следбеника.