S E M I N A R S K I R A D
Predmet:
Spoljna trgovina
Tema:
Rizici u spoljnotgovinskom poslu i osiguranje od rizika
neizvršenja ugovornih obaveza
Profesor: Student:
Spoljna trgovina
__________________________________________________________________________
4
1.Pojam rizika
Na svom putu od otpreme pa do krajnjeg korisnika roba prelazi dug put. Obzirom da živimo u
burnom vremenu gde se ne zna kada će i kako određena roba odreagovati na uslove kojima je
izložena prilikom njenog transporta. U tom njenom transportu roba prolazi kroz više zemalja i sam
proces transporta može da traje dugo. Prostorna i vremenska distanca kod isporuke robe može na
različite načine uticati na promenu bitnih svojstva robe. Rizici u spoljnoj trgovini su brojni.
Uslovljeni su samom prirodom spoljnotrgovinskog posla. Rizik se može definisati kao preteća
mogućnost da nastupe vremenski i prostorno neodređeni događaji koji mogu da prouzrokuju
delimičnu ili potpunu štetu za jednu ili obe ugovorene strane.
1
Već napomenuli tokom realizacije izvoznog posla može se pojaviti mnogo predviđenih i
nepredviđenih prepreka, i one mogu značajno usporiti i odložiti, pa čak i onemogućiti isporuku
ugovorene robe. Sama priroda spoljnotrgovinskog posla dovodi do postojanja mogućnosti
nastanka rizika. Mnogobrojoni razlozi utiču na samu pojavu rizika a većina njih vezana je za samu
karakteristiku same robe koja se transportuje. Tu se radi o fizičkim karakteristikama robe, gde pri
transportu može doći do njihovih značajnih oštećenje, i u krajnjoj distanci gubitka robe.
Za svaku kompaniju u toku izvršavanja poslova (na domaćem ili međunarodnom tržištu) postoji
mogućnost nastupanja nepredvidivih događaja koji mogu direktno uticati na ostvarivanje
očekivanih rezultata. Rizik sa svojim štetnim posledicama može onemogućiti uspešno poslovanje i
negativno uticati na očekivane poslovne rezultate u razmeni dobara i usluga. Politika osiguranja od
rizika, kod savremenih kompanija, predstavlja sastavni deo poslovne politike. Spoznaja rizika,
uzroka njihovih pojava i posledica koje prouzrokuju, bitan je uslov za sprečavanje mogućih šteta.
Sprečavanje mogućih šteta se postiže odgovarajućim instrumentima i načinima odgovora na rizike.
Različiti autori različito definišu pojam rizika. Takođe postoji više različitih definicija rizika u
zavisnosti sa kog aspekta se isti posmatraju. Jedno je zajedničko za sve definicije, a to je da:
Rizik predstavlja događaj koji može uticati na postizanje definisanog poslovnog cilja.
Rizik predstavlja svaku neizvesnu situaciju odnosno i mogući gubitak kao rezultat dejstva
neizvesnih događaja.
2
1
Prof. dr Milovanović, G., 2000. godina, „Spoljna trgovina, teorija, principi, praksa“, Centar za izdavačku delatnost
Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, Kragujevac, str. 119
2
,str.244
Spoljna trgovina
__________________________________________________________________________
5
Rizik možemo da prenesemo na treće lice, najčešće na osiguravajuće društvo, koje preuzima rizik
za otštetu -premiju, ili državu koja pokriva neke nekomercijalne rizike. Kod poslovanja se bira, po
pravilu, kombinacija mogućnosti, koja zanajbolju cenu najbolje ublažava potencijalnu štetu.Rizik
ne moramo u celosti predvideti, jer bi kalkulacija posla u kojoj bi uključili faktore nesigurnosti
donela nekonkurentnu cenu. Glavno pravilo je da od najrizičnijih poslova, po običaju, očekujemo
najveći profit.Rizika moramo biti svesni i predvidjene rizike možemo smanjiti, zato je potrebno
znati o budućem poslu što više informacija.
Osnovni elementi rizika su:
neizvesnost,
opasnost,
hazard,
neposredni uzrok,
mogućnost nastanka rizika odnosno da se šteta dogodi,
nastanak štetnog dogadaja,
procena štete, i
likvidacija štete.
3
Cilj upravljanja rizikom je:
očuvanje ljudi, imovine - sredstava, fondova, resursa i poslova preduzeća,
zaštita prrihoda i profita od potencijalnih gubitaka
Svako spoljnotrgovinsko preduzeće identifikuje i procenjuje visinu potencijalnih rizika i
preduzima mere za njihovo otklanjanje ili ublažavanje njihovog dejstva.
3
Vujović, R., 2009. godina, „Upravljanje rizicima i osiguranjem“, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 256
