    U  razvijenim   privredama   savremenog   društva,   roba  predstavlja  osnovnu   kategoriju   i  ključnu
karakteristiku.
Najopštije definisana, roba je proizvod ljudskog rada koji je proizveden u cilju razmene. Međutim,
navedena definicija jeste tačna ali ne daje potpunu I jasnu sliku o pojmu robe, odnosno o tome šta
jedan proizvod mora da poseduje da bi bio roba.
Da bi neki proizvod postao roba, treba da uđe u potrošnju, putem razmene. Takav proizvod mora da
određena svojstva kojima se mogu podmiriti neke ljudske potrebe. Alito nisu lične potrebe samog
proizvođača,   već   je   taj   proizvod,   odnosno   njegova   korisna   svojstva,   namenjen   zadovoljavanju
potreba   drugih.   Na   primer,   ako   neko   seosko   domaćinstvo   poseduje   voćnjaki   njegovi   članovi
proizvode trešnje za ličnu upotrebu, tada trešnje nisu roba. Ali ako na tržištu postoji velika tražnja
za trešnjama I vlasnik domaćinstva svoje trešnje zameni za novac I time zadovolji potrebe kupaca,
trešnje postaju roba. Dakle, svojstvo robe da podmiri neku ljudsku potrebu, predstavlja osnovno
obeležje svake robe.
Međutim, svaki koristan predmet ne mora biti roba. Na primer, vazduh na otvorenom prostoru
zadovoljava određenu ljudsku potrebu, ali on nije roba. Nije nastao kao proizvod ljudskog rada I
zbog toga ne predstavlja robu. To nas dovodi do zaključka da svaki koristan predmet ne mora biti
roba, ali svaka roba mora biti koristan predmet. Na osnovu toga, pod pojmom robe svrstavaju se
samo oni predmeti koji su proizvod ljudskog rada, a istovremeno su namenjeni razmeni na tržištu.
Dakle, da bi neko dobro bilo roba, mora da ima sledeće karakteristike:

•

Mora biti proizvod ljudskog rada

•

Mora imati društveno korisno svojstvo,tj mora podmiriti neku ljudsku potrebu

•

Ona je proizvod ljudskog rada koji se može masovno reprodukovati

•

Ona je proizvod ljudskog rada namenjen za razmenu na tržištu

Iz svega navedenog proizilazi da je roba korisno materijalno dobro, proizvedeno za potrebe
drugoga, odnosno proizvedeno sa ciljem, da se uz pomoć razmene, za to dobro dobije odgovarajuća
protivvrednost, drugo materijalno dobro ili određena količina novca.

2. Robna proizvodnja

         Robna proizvodnja je, takav sistem proizvodnje, u kome pojedini individualni proizvođači
proizvode   za   drugoga,   za   društvene   potrebe.   To   znači   da   njihov   individualni   rad   istupa   kao
društveni rad, jer je utrošen sa ciljem da zadovolji neku društvenu potrebu, potrebu ne proizvođača
već   nekog   drugog   koji   se   javlja   kao   potrošač.   Međutim,   kako   se   radi   o   sistemu   nezavisnih,
nepovezanih, izolovanih pojedinaca — proizvođača, koji proizvode za društvene potrebe a ne znaju
te potrebe unapred, već ih saznaju tek naknadno, prilikom iznošenja svog proizvoda na tržište radi
razmene, to se ovaj društveni karakter rada ispoljava ne neposredno već posredno, dakle, on je
posredno društven. Neposredno društven bi bio kad bi unapred, još pri proizvodnji, bio namenjen
određenoj već eyidentiranoj društvenoj potrebi koju bi zadovoljavao neposredno, ne izlazeći na
tržište, ne podležući procesu merenje vrednosnim kriterijumom, ne prolazeći kroz razmenu (kao što
je, naprimer, slučaj staroindijskih opština, koje navodi Marks, u kojima postoji razvijena društvena.
podela rada, ali ne i razmena, te proizvodi ne dobijaju oblik robe).
Novi uslovi doveli su do novih društvenih odnosa i do necega sto se naziva epoha pojave robe.