Sagorevanje čvrstog komunalnog otpada

Sagorevanje čvrstog komunalnog otpada
Živimo u vreme kada broj stanovništva eksplicitno raste i iz tog razloga potrebne su veće obradive površine, mnogo fabrika, a samim tim jasno se vidi da situacija ne može da prođe bez raznih vrsta otpada. U gradovima je nemoguće kontrolisati ogromne količine otpada, pogotovo ako nema zakona koji to reguliše. To je slučaj u našoj zemlji, nažalost. Možda grešim, ali čini mi se da je nepromišljeno bacanje smeća samo dokaz o ljudskoj neodgovornosti.
Treba naglasiti da sa pojavom sve većih industrijskih centara i gradova, kao i svojim ponašanjem, čovek utiče na narušavanje prirodne ravnoteže. Reč je o antropogenim faktorima.
Od kada je čovek razvio svest o tome kako treba da se ponaša da bi bolje živeo i zaštitio svoje stanište, rodio se pojam zaštite životne sredine.
Zaštita životne sredine je povezana sa ekologijom iz razloga što prva treba da poznaje niz inženjersko- tehničkih mera za rešavanje problema koji je druga ustanovila.
Koncept zaštite životne sredine se u Evropi prvi put pominje na konferenciji Ujedinjenih Nacija o životnoj sredini i Štokholmu, godine 1972. Tada je formiran Program Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu, UNEP. Od tada je UNEP aktivno učestvovao u razvoju više značajnih međunarodnih ugovora.
Na taj način, krajem 80-tih godina HH veka, započinje svesniji i aktivniji pristup problematici zaštite životne sredine donošenjem raznih pravnih dokumenata kao što su konvencije, deklaracije, uredbe, ugovori na međunarodnom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Na evropskom nivou postoji nekoliko osnovnih programa politike zaštite životne sredine, tj ekoloških mreža. To su NATURA 2000, Emerald ili Smaragdna mreža i Sveevropska mreža (PEEN).

KLASIFIKACIJA ČVRSTOG OTPADA
Čvrsti otpad generalno se može podeliti na 3 osnovne kategorije :

•  Komunalni
•  Industrijski i
•  Poljoprivredni

Otpad iz svake od ove tri kategorije može biti : inertan, neopasan ili opasan.
Komunalni čvrst otpad može se dalje podeliti na : rezidencijalni (stambeni), komercijalni, institucionalni, građevinski, otpad sa javnih površina i otpad iz postrojenja za pripremu vode i za obradu otpadnih voda.
Industrijski čvrsti otpad nastaje u industrijskim proizvodnim procesima i po svojstvima se značajno razlikuje od komunalnog otpada.
Poljoprivredni čvrst otpad nastaje na njivama, u povrtnjacima, voćnjacima, vinogradima, mlekarama i slično.
Termin čvrste otpadne materije je sveobuhvatan i podrazumeva kako heterogenu masu otpada urbane sredine, tako i nešto homogeniji skup:

• poljoprivrednih,
• industrijskih i
• mineralnih otpadaka.