Bezbednost ljudi i imovine u saobraćaju ulazi u fond univerzalnih vrednosti
društvene zajednice. To je višekriterijumski i odgovoran zadatak za svaku državu.
Društvo je obavezno da oblikuje bezbednost, odnosno da stvori uslove, organizuje
i osposobi društvene strukture, oblikuje mehanizme i mere, kvalifikuje odgovornost
institucija i pojedinaca, izvrši izbor modaliteta koji mogu motivisati pojedinca na
ispravna ponašanja i da prevenciju uspešno locira na realna zbivanja u
saobraćaju.

Prilikom planiranja poslova bezbednosti saobraćaja u jedinicama lokalne

samouprave   postoje   različiti   pristupi.   Najznačajniji   efekti   u   smanjivanju   broja
saobraćajnih nezgoda i njihovih posledica postignuti su na prostorima na kojima je
primenjen strateški pristup upravljanja bezbednošću saobraćaja.  Imajući  u vidu
kompleksnost saobraćaja i bezbednosti saobraćaja, strateško planiranje se danas
suočava sa velikim izazovima, a prvi među njima je naći odgovarajući metod za
definisanje   strukture   i   sadržaja   strateških   dokumenata   iz   oblasti   bezbednosti
saobraćaja.   Osim   toga,   od   posebnog   značaja   kod   donošenja   strateških
dokumenata   je   da   u   proces   formiranja,   donošenja,   sprovođenja,   realizacije,
praćenja efekata itd, mora biti uključen i ''uvučen'' veliki broj subjekata, ali i najšira
javnost. Ovim se postiže da oni koji treba da primenjuju strategiju istu doživljavaju
kao   svoj   dokument   koji   je   realan   za   primenu,   a   ne   kao   dokument   koji   im   je
nametnut kao obaveza koju treba da izvrše i prema kojoj bi pružali otpor. Na taj
način se podiže svest o značaju problema u bezbednosti saobraćaja i osigurava
sprovođenje mera i akcija, predviđenih strateškim dokumentima.

Prvi i najvažniji korak koji bi trebalo preduzeti u oblasti strateškog

upravljanja bezbednošću saobraćaja, bio bi na stručnom planu definisanje i
usvajanje strategije bezbednosti saobraćaja. Pri ovome treba imati u vidu da se
problemi bezbednosti saobraćaja ne mogu kampanjski i pojedinačno rešavati, i da
se u realizaciju strategije mora uključiti veliki broj subjekata i stručnjaka različitih
profila. Ključni elementi primene strategije su:
- formiranje informacione osnove o saobraćajnim nezgodama,
- identifikovanje problema odnosno definisanje izvora opasnosti-rizika
povezanih sa nastankom saobraćajnih nezgoda,
- strateške mere koje će uticati na smanjenje izloženosti riziku,
- mere za sprečavanje nastanka saobraćajnih nezgoda,
- mere za smanjenje posledica saobraćajnih nezgoda,
- praćenje i vrednovanje efekata mera,
- primena daljih istraživanja u bezbednosti saobraćaja što će doprineti
efikasnosti društvenog mehanizma u ovoj oblasti i
- upravljanje bezbednošću saobraćaja.