Sociologija – Kultura

III-kol.  Kultura i oblici duhovne kulture

Kultura moze se definisati samo na relaciji covek-priroda-drustvo. Pod kulturom podrazumevamo skup svih onih pojava i tvorevina koje je covek proizveo svojom materijalnom i duhovnom aktivnoscu. Kultura je deo ljudskog drustva i cinilac njegovog kretanja i mnjenja. Kultura je i komponenta strukture licnosti cinilac njenog angazovanja i usmeravanje ponasanja.
Materijalnu kulturu cine proizvodna sredstva i ostale materijalne tekovine. Materijalnoj kulturi pripada samo ono sto je rezultat covekovog rada, ono sto je rezultat ljudskog iskustva vezanog za materijalne proizvode coveka.
Duhovna kultura osmisljava covekovu egzistenciju, omogucuje kontinuitet, promene i napredak i zajedno sa stvaralastvom predstavlja ulsov bez kojeg se ne moze zamisliti covekov zivot.
Kultura globalnog drustva je nivo na kojem se kultura najcesce posmatra. U savremenom drustvu u smislu kulture globalnog drustva mozemo govoriti o nacionalnim kulturama. Zajednicka kultura je jedna od odrednica svake nacije. Osnova za stvaranje nacionalnih kultura su zajednicki jezik, religija, i zajednicka istorija koja se oblikuje kao skup nacionalnih mitova i legend.
Potkultura je pojam koji je u sociologiji prihvacen na osnovu saznanja da kultura nije potpuno jedinstvena pojava. Potkultura se odredjuje kao skup vrednosti, pravila i ponasanja koje clanovi neke grupe usvajaju, preferiraju, postuju i ciji razvitak podsticu. Potkultura ne mora da protivreci i da se suprotstavlja sirem globalnom sistemu i ona ne znaci izolovanost vec raznolikost.
Protivkultura nastaje iz potkultura ukoliko izvesni oblici ponasanja dodju u manji ili veci sukob sa bitnim ciljevima kulture. U svojoj sustini, protivkultura predstavlja prestupnicke ili devijantne odnosno delikventne oblike ponasanja.
Masovna kultura je analiticka kategorija koja se upotrebljava za oznacavanje niza osobenosti savremenog drustva. Masovno drustvo sa svojim obelezjima pretpostavlja novi nacin zivota koji raskida tradicionalne ljudske veze. Jedna od bitnih karakteristika je i ekspanzija sredstava masovnog komuniciranja i jacanja njihovog uticaja na oblike misljenja i ponasanja ljudi. Masovno drustvo, nastalo centralizacijom ekonomske moci i politicke vlasti, prouzrokovalo je krupne promene u socijalnoj i kulturnoj oblasti. Pojam kulture tesno je povezan sa pojmom civilizacija. U uzem znacenju pojam civilizacije se suprotstavlja pojmu duhovne kulture i njime se obelezava samo materijalna kultura. Merkuze pod pojmom civilizacija podrazumeva samo materijalnu kulturu, a pod kulturom samo duhovnu kulturu.