Suština i metode dijagnostike transportnih sredstava

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA

SUŠTINA I METODE DIJAGNOSTIKE TRANSPORTNIH SREDSTAVA

SEMINARSKI RAD

ODRŽAVANJE SAOBRAĆAJNIH I TRANSPORTNIH SREDSTAVA

MENTOR:                                                                            STUDENT: DST 660/2017

Doc dr NENA TOMOVIĆ 

2

SADRŽAJ

UVOD............................................................................................................................ 3
1. CILJEVI ISTRAŽIVANJA  DIJAGNOSTIKE STANJA TRANSPORTNIH 
SREDSTAVA.................................................................................................................3
2. NAČIN IZBORA METODA I  UTICAJ DIJAGNOSTIKE STANJA NA 
POUZDANOST............................................................................................................. 5
3.DIJAGNOSTIKA KAO SASTAVNI  DEO ODRŽAVANJA TRANSPORTNIH 
SREDSTAVA.................................................................................................................6

3.1.Korektivno održavanje.................................................................................................. 6

3.2.Preventivno održavanje.................................................................................................6

3.3.Održavanja prema stanju..............................................................................................7

4.METODE  DIJAGNOSTIKE....................................................................................7

4.1.Opšta ( osnovna ) dijagnostika...................................................................................... 8

4.2.Lokalna dijagnostika......................................................................................................9

4.2.1.Subjektivna dijagnostika.........................................................................................................9
4.2.2.Objektivna dijagnostika.........................................................................................................11

4.1.Energetske metode....................................................................................................... 11

4.2. Vibroakustične metode............................................................................................... 12

4.2.1.Dijagnostika metodom udarnih impulsa...............................................................................14
4.2.2.Dijagnostika šumom..............................................................................................................15

4.3. Toplotne metode..........................................................................................................16

4.4.Stroboskopske metode................................................................................................. 16

4.5.Specijalne metode dijagnostike...................................................................................17

5. Greška dijagnoze.....................................................................................................18
6. ZAKLJUČAK...........................................................................................................19
7.Literatura..................................................................................................................20

4

1. CILJEVI ISTRAŽIVANJA  DIJAGNOSTIKE STANJA TRANSPORTNIH 
SREDSTAVA

Teorijski,   kontrolisano,   sistematsko   i   kritičko   ispitivanje   formiranja   modela 

dijagnostike   stanja   transportnih   sredstava     uz   izbor   najznačajnijih   parametara   u 

određivanja sigurnosti funkcionisanja sastavnih komponenti sklopova, javlja se kao 

glavni   cilj   istraživanja.   Određenim   vrednostima   analizirane   pouzdanosti   treba 

definisati model dijagnostike stanja na osnovu modela mernih mesta. Zato se na bazi 

detaljnih analiza vrši:



kontrola kvaliteta izabranih parametara koji će odrediti granicu sigurnog rada 

do trenutka pojave rizika, kao i analiza pouzdanosti pri formiranju parametara 

dijagnostike stanja,



analiza   zabeleženih   otkaza   i   provera   stanja   rada   komponenti   sklopova   i 

identifikacija svih rizika sa stanovišta prekida radnih procesa, bezbednosti, 

sigurnosti rada komponenata sklopova motornih vozila i dr.



sprovođenje mera koje treba preduzeti da bi se svi značajni rizici smanjili, 

odnosno da bi se smanjila verovatnoća nastanka otkaza, kako bi posledice tih 

događaja bile prihvatljive.

Izvršenom analizom istraživanja obuhvatiće se planiranje preventivnog održavanja 

prema stanju iz činjenice da je dijagnostika najvažniji deo logističke podrške sistemu 

za održavanje komponenata posmatranih transportnih sredstava:



izradom   modela   dijagnostike   stanja   koji  će   izborom   parametara   omogućiti 

kvalitetnu   analizu   njihovog   uticaja   na   pouzdanost   komponenata   motornih 

vozila,



primenom   odgovarajućeg   metoda   u   praksi   u   cilju   postizanja   maksimalne 

pouzdanosti, kao i rizik koji se smanjuje u zavisnosti od zabeleženih ukupnih 

otkaza.



rešavanjem relevantnih pitanja preventivnog održavanja: kada treba sprovesti 

odgovarajuće   postupke   održavanja   da   bi   se   obezbedio   zahtevani   nivo 

pouzdanosti trasnportnog sredstva, kada treba vršiti sledeću proveru stanja i 

kolika je vrednost parametra stanja.

Cilj  je razvoj modela dijagnostike stanja, kao i razvoj promene parametara stanja i 

preventivnog   održavanja   motornih   vozila   sa   zadatkom   izbora,   analize   i   aplikacije 

najpovoljnijih optimalnih modela dijagnostike stanja, na bazi sistemskog prilaza i 

5

metoda i simulacije komponenata transportnih sredstava. Potrebno je da se odredi 

stepen uticaja parametara na pouzdanost sastavnih komponenata, kao i granice rada 

komponenata   u   zavisnosti   od   merodavne   pouzdanosti   i   vrste   raspodele.   Ujedno, 

sistem održavanja mora da obezbedi i postupke otklanjanja već nastalih otkaza, kao i 

stvaranje mogućnosti preventivnog održavanja, njegovog trajanja i periodičnosti, kako 

po nivoima održavanja i vrsti, tj. tipu vozila, tako i za svako vozilo pojedinačno. Na 

taj način treba da budu stvoreni uslovi za visoku efektivnost vozila i istovremeno za 

permanentno usavršavanje sistema održavanja.

2. NAČIN IZBORA METODA I  UTICAJ DIJAGNOSTIKE STANJA NA 
POUZDANOST

Primena različitih metoda, simulacijom kao i kontinuirana istraživanja, dovela su do 

velikog napretka na polju razvoja i usavršavanja metoda dijagnostike stanja koji se 

primenjuju u kompleksnim auto industrijskim sistemima. Pravilan izbor metode zavisi 

od konstruktivnih karakteristika posmatranih komponenata transportnih sredstava, kao 

i od zahteva rešenja i vremenskog perioda praćenja rada stanja komponenata.

Primena složenih modela često nas dovodi u situaciju da zaboravimo suštinski cilj, tj. 

umesto rešavanja problema upravljanja, pažnju usredsređujemo na metod rešavanja.

Zato   kompleksni   modeli  često   mogu   biti   pogodniji   za   primenu   od   onih   znatno 

jednostavnijih.

Svi   metodi   imaju   zajedničke   probleme   koji   se   odnose   na   broj,   vrstu   i   oblik 

ograničenja, nelinearnost, konveksnost, neprekidnost i diferencijabilnost kriterijumske 

funkcije pouzdanosti komponenata i visoku dimenzijonalnost, tipičnu za probleme 

dijagnostike stanja pouzdanosti komponenata transportnih sredstava.

Odgovarajući   izbor   metoda,   bio   bi   u   funkciji   znanja   i   iskustava   o   uzrocima   i 

učestalosti pojava otkaza, pa konstantujemo da primena pomenutih metoda (metoda 

inkorporacije   dijagnostičkih   parametara,   statistička   metoda   izbora   kontrolnih 

parametara),   može   biti   isključivo   uz   detaljno   poznavanje   posledica   i   uzroka 

manifestovanja   pojave   oštećenja   i   otkaza.   Sprovedeno   istraživanje   se   zasniva   na 

naučnim postavkama i metodama koje su već afirmisane u teoriji pouzdanosti i teoriji 

dijagnostike stanja. To su pre svega metode operacionih istraživanja odnosno metode 

modeliranja   i   optimizacije   sistema   dijagnostike,   metode   teorije   verovatnoće   i