Tehnologija azotne kiseline

Azotna kiselina

Od kiselina koje se proizvode u neorganskoj hemijskoj industriji može se reći da po važnosti na drugo mesto dolazi azotna kiselina,zahvaljujući velikoj primeni za različite svrhe,a naročito za proizvodnju vestačkih đubriva.
Kao azotna đubriva upotrebljavaju se i amonijum-nitrat,natrijum-nitrat,kalcijum-nitrat,mešovita đubriva koja se direktno dobijaju od azotne kiseline. Inače azotna kiselina se obično pretvara u nitrate ili u nitro-jedinjenja. Azotna kiselina se dalje upotrebljava u metalurgiji za nagrizanje i za odvajanje zlata i srebra, zatim za dobijanje različitih soli i pri fabrikaciji sumporne kiseline po nitroznom postupku.
Osobine azotne kiseline:

• U bezvodnom stanju bezbojna tečnost je gustine 1,52 g/cm3 .
• Koncentrovana kiselina sadrži 96 – 98 % HNO3
• Azeotropska smeša kiseline i vode sadrži svega 69,2 % HNO3.
• Postojana je na veoma niskim temperaturama (-40 oC).
• Koncentrovana kiselina je jako oksidaciono sredstvo. Oksiduje metale i prevodi ih u nitrate.
• Razara kožu i boji je žuto (Ksantoproteinska reakcija).
• Fe, Al, Cr, Ni, legure ferosilicijuma u prisustvu azotne kiseline se “pasivizuju”.

Rastavljanje čilske šalitre (NaNO3) sumpornom kiselinom

Postoji nekoliko načina za dobijanje azotne kiseline.Prvi od procesa za dobijanje azotne kiseline koji se danas manje koristi je rastavljanje čilske šalitre sumpornom kiselinom. Postupak se sastoji u razlagnju čilske šalitre u retortama od livenog gvožđa,u dva stupnja, na temperaturama i do preko 200⁰:

NaNO₃+H₂SO₄=HNO₃+NaHSO₄

Pri čemu je destilovana 90-95% azotna kiselina i kondenzovala se u sistemu od kamenaste mase u 95% prinosa.Modifikaciju ovog procesa predstavlja rastavljanje šalitre u vakumu čime se olakšava destilacija azotne kiseline.  Pošto se ovaj postupak retko koristi, on je zamenjen procesom direktne sinteze azot-monoksida iz vazdušnog azota i kiseonika u električnom luku na temperaturi oko 3000⁰: