Tehnološka suština transportnog lanca

UVOD

Pojam „tehnologija“ u širem smislu podrazumeva primenu nauke i uopšte primenu znanja i veština u ostvarivanju izvršenja transportne usluge.
Prenošenje materijala, robe ili ljudi sa jednog mesta na drugo, između prostorno razdvojenih mesta proizvodnje i potrošnje, predstavlja transport.
Sam transport je deo privrede, suštinski predstavlja skup saobraćajnih sredstava i puteva, kao i pratećih sistema, opreme i uređaja neophodnih za nesmetano obavljanje procesa transporta.
Saobraćajna sredstva čine automobili, prikolice, poluprikolice (drumski saobraćaj), lokomotive i vagoni (željeznički saobraćaj), brodovi, barže (vodeni saobraćaj), avioni, helikopteri (vazdušni saobraćaj).
Saobraćajni putevi i koridori su putevi specijalne namene za kretanje odgovarajućih vozila.
Prateću saobraćajnu infrastrukturu čine: teretne i putničke stanice, terminali, utovarne i istovarne stanice, servisna i remontna mesta, sredstva veze, signalizacije i dr.

Sam transportni poces se sastoji iz tri faze i to:
-utovar – priprema voznog sredstva, organizacija utovarnog mesta, sortiranje tovara i formiranje dokumentacije koja prati prevoz, ulazak putnika u prevozno sredstvo i utovar prtljaga,
-prevoz – osnovna funkcija transporta, obuhvata prevoz tereta to jest putnika i prtljaga između otpremnog i odredišnog mesta,
-istovar – spuštanje tovara sa transportnog sredstva, na mesto za istovar i predaja istog sa pratećom dokumentacijom, izlazak putnika i istovar prtljaga na mestu istovara.

Danas kada živimo u vreme intezivnog razvoja saobraćaja suštinu tehnologije transportnog
procesa čini skup različitih operacija sa ciljem da se obezbedi neprekidni transportni lanac počev od mesta utovara, lica i robe (tereta) pa sve do momenta njihovog istovara.
Svedoci smo veoma značajne primene različitih tehnologija transporta u čijoj realizaciji učestvuju transportna sredstva više vidova saobraćaja a pri tome se tovarna jedinica nije menjala. Drgim rečima primenjena je tehnologija formiranja jednog opšteg transportnog lanca sa ciljem, brzog, jeftinijeg, pouzdanaog i bezbednog prevoza tereta „ od vrata do vrata“. Ovakav vid transporta nazivamo integralni transport.

Često je korišćena definicija : „Pod transportnim lancem podrazumeva se celokupnost svih unutrašnjih i spoljnih operacija kojima se moraju podvrgnuti sirovine, poluproizvodi i gotovi proizvodi, pri donošenju, preradi i montaži, pakovanju i transportu do mesta prodaje i potrošnje ako se pri tome koriste transportne jedinice istih standardizovanih dimenzija i nosivosti.“

Integralni transportni sistem, sa stanovišta jedinstvene celine, deli se na tri osnovna sistema i to:
– Intermodalni transport imamo kada se roba ne tovari neposredno na transportno sredstvo nego se slaže na palete ili kontejnere, tako da oni zajedno sa robom postaju teret koji efikasno i racionalno mogu preuzimati sredstva svih oblika transporta.
To znači da je to takva tehnologija kojom se umetanjem pomoćnih sredstava između tereta i transportnog sredstva teret ukrupnjava i omogućuje korišćenje mehanizacije tako da se bez kontakta sa robom ona transportuje „od vrata do vrata“.
– Multimodalni transport imamo kada se u prevozu robe koriste dva savremena i odgovarajuća transportna sredstva pri čemu prvo zajedno sa teretom postaje teret za drugo transportno sredstvo, uz uslov da se transportni proces odvija uzmeđu dve države.
– Kombinovani transport predstavlja transport robe kojim se u jednom transportnom lancu od mesta proizvodnje do mesta potrošnje, kombinovano koriste najmanje dve vrste transportnih sredstava. Kombinovani transport je intermodalni transport kod koga se najveći deo transportnog puta realizuje železničkim ili vodnim prevozom, a početno-završne operacije se obavljaju primenom drumskih transportnih sredstava.