Tehnološki postupak dobijanja hlorovodonične kiseline

HLOROVODONIČNA KISELINA
Po industrijskom značaju, hlorovodonična kiselina dolazi znatno iza sumporne i azotne kiseline. Ipak, dosta velika količina kiseline se upotrebljava za nagrizanje i čišćenje metala, u hemijskoj industriji za dobijanje različith hlorida, neorganskih i organskih, u industriji boja, hrane, masnih kiselina, tutkala, za dobijanje aluminijum-oksida, po kiselom postupku i za prečišćavanje zemlje za beljenje. Velika količina čistog hlorovodonika upotrebljava se za sintezu vinil-hlorida, monomera jedne od najvažnijh plastičnih masa, a i za sintezu hlorprena i hlor-sulfonske kiseline. Hlorovodonična kiselina koja se dobija kao sporedni proizvod može se iskoristiti kao sirovina za dobijanje hlora.
Od većeg broja procesa koji su predlagani za dobijanje hlorovodonične kiseline, industrijski značaj danas ima nekoliko:

a) Razlaganje obične soli sumpornom kiselinom
b) Direktna sinteza od hlora i vodonika
c) Dobijanje kao sporedni proizvod pri reakcijama hlorovanja u organskoj industirji

 
FIZIČKE OSOBINE HLOROVODONIČNE KISELINE
Pod normalnim uslovima hlorovodonik je gasovit (ključa na 85). Pri rastvaranju u vodi dobije se trgovačka hlorovodonična kiselina koja se prodaje kao koncentrovana kiselina sa sadržajem od 36% HCl. Na 109 ključa azeotropska smesa koja sadrži 20,24% HCl.