Tradicija i autoritet

Tradicija i autoritet su, u stvari, u relaciji sa razumom i rezonovanjem, i specificno je da je tradicija cesto sama osnova rezonovanja i racionalnog argumenta. Ovdje se podrazimijeva da tradicija posjeduje veoma vitalnu funkciju u politickom tijelu. Zbog ove funkcije, tradicija je cesto bila potcijenjena i precijenjena. U revolucionarnim periodima bila je potcijenjena, a u post-revolucionarnim i staticnim periodima bila je precijenjena. Znaci da tradicija varira u svom znacaju za politicki proces u vremenu i za razlicite grupe. Nema sumnje da se u modernim drustvenim naukama pojedinac ne moze pojmiti izvan tradicije. Svakako, previse tradicije okostava politicki napredak, ali je isto tako sigurno da premalo tradicije podriva i razara zajednicu i njen poredak.
Najceci dio tradicije moze biti “ precutno znanje” kako ga je nazvao Mihael Polanji, ali to je ipak znanje. Otuda se sva dobra nauka i ucenost uvijek zasniva na tradiciji, kao i sve zanatske vjestine, kao i umjetnost, i malo dobrog rada se moze urediti ako se majstorstvo negira. Posebno prokletstvo drustvenih nauka je netradicionalno tretiranje konceptualnih okvira. Ono sto je istina za politicku nauku i nauku o vladanju je isto toliko tacno i za njihovu praksu, posebno u demokratskoj politici.
Kada francuski i njemacki politicari pokusavaju da saradjuju u gradjenju integrisane Evrope, mnogi od njihovih problema su rezultat nacionalnih tradicija i oni se mogu manifestovati kroz naizgled male stvari, kao sto su obrada dokumenata i vodjenje diskusija.