Ugovor o prevozu robe železnicom

UVOD

Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na odredjeno mesto- neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno pošiljalac se obavezuje da za to isplati odredjenu nadoknadu u vidu vozarine. U privredi postoje više vrsta ugovora o prevozu, i svi su regulisani posebim zakonskim propisima. Prilikom potpisavanja ugovora o železničkom saobraćaju, bitno je jasno definisati subjekte između kojih se ovaj ugovor sastavlja. Zatim, bitno je definisati vreme i rok dostave,transporta itd. U zavisnosti od kriterijuma, potrebno je definisati koja vrsta ugovora treba biti potpisana.
Postoji više podela, u zavisnosti od:
1) Od teritorije – domaći i inostrani.
2) Od rokova – sporovozni,brzovozni i ekspresni prevoz.
3) Od karaktera pošiljke – komadni i kolski.
Ugovorom se definišu sve stavke i svi uslovi kako kasnije ne bi došlo do nesporazuma u podeli odgovornosti. Pravno teorijski gledano, ispravnije je stanovište da nije reč o formalnom ugovoru po samom zakonu, pošto i pozitivni izvori određuju da tovarni list ima značaj dokazne a ne bitne forme ugovora. Po tehnici zaključenja ovakav ugovor spada u athezione ugovore. Zavisno od teorijskog kriterijuma razlikuje se domaći i međunarodni železnički prevoz. Pod međunarodnim prevozom se smatra kada se određena roba prevozi preko teritorije bar dve države, sa direktnim međunarodnim tovarnim listom, i preko teritorija država koje su članice međunarodnih konvencija koje regulišu železnički prevoz.