Uloga kastadi banke u finansijskom sistemu

Banke su najvidljiviji finansijski posrednici u ekonomiji
To su finansijske institucije koje primaju depozite od ljudi koji stede i daju pozajmice ljudima koji pozajmljuju,kojima nedostaje novac za obavljanje određenog posla.
Ono sto razlikuje depozitne institucije od nedepozitnih je njihov izvor finansijskih sredstava – tj. aspekt odgovornosti (pasiva) njihovih bilansa stanja. Depozitne institucije ukljucuju komercijalne banke, stednju i zajmove, I kreditne unije- finansijske posrednike sa kojima se i najcesce susrecemo u svakodnevnom zivotu.
Banke trguju na finansijskim trzistima ne samo pruzajuci usluge svojim korisnicima vec se takođe trude da naprave profit svojim vlasnicima. Osnovno pravilo je da je uspešan finansijski sistem preduslov za ekonomski rast.Finansijski sistem utice negativno na privredni rast ako: postoji nesigurnost vlasnistva, finansijski izvestaji nisu pouzdani, drzava direktno kreditira preduzeca i domacinstva i postoji kreditiranje povezanih lica. Ekonomija kojoj nedostaju institucije da efikasno kanalise sredsta od stednje ka investicijama ce vrlo lose raditi. Ova tvrdnja je istinita bez obzira na to da li je drzava bogata ili siromasna. Sjedinjene Americke Drzave I Japan su upecatljivi primeri. Prakticno obe zemlje su bogate, ipak tokom ’90-ih americke banke su napravile znacajan profit dok su japanske banke pretrpele zapanjujuci gubitak. Istovremeno, japanska ekonomija je rasla po stopi od samo 1%, dok je americka ekonomija rasla po stopi visoj od 3%. Finansijski problemi japanskih banaka su igrali znacajnu ulogu u losem radu japanske ekonomije. Banke su vazne; kada se njima lose rukovodi, svi trpimo. Danas se upravo nalazimo u periodu krize, najcesci uzroci finansijskih kriza su :nekontrolisan i nepredvidiv rast kamatnih stopa, rast neizvesnosti, cene nekih vrsta imovine nekontrolisano rastu i nekontrolisano i neocekivano padaju, i jos jedan od veoma vaznih uzroka je, i bankarska panika.