Srbija je jedina zemlja u regionu Jugoistočne Evrope koja do skoro nije imala pravno uredjen
privatni sektor bezbednosti, iako je u njoj i tada poslovao veliki broj kompanija koje pružaju
usluge obezbeđenja.
Na konferenciji pod nazibom „Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji - prijatelj ili pretnja?“,
koju je CCVO (centar za civilno vojne odnose) organizovao u saradnji sa Organizacijom za
evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), iznet je podatak da se od 2000. godine radilo na četiri
nacrta zakona o fizičko-tehničkom obezbeđenju.
Zakon o sistemu državne samozaštite iz 1986. godine ukinut je 1993. godine i od tada Srbija nije
imala nikakav zakon koji bi regulisao ovu delatnost.
Postojala su četiri modela zakona o privatnoj delatnosti obezbeđenja i to su:
- Model zakona o privatnoj delatnosti obezbeđenja (Centar za civilno-vojne odnose, 2006),
- Nacrta zakona o privatnom obezbeđenju lica i imovine (Odbor Udruženja preduzeća za
fizičko'tehničko obezbeđenje pri Privrednoj komori Srbije, 2006)
- Nacrta zakona o privatnoj delatnosti obezbeđenja lica i imovine i detektivskoj delatnosti (LEX,
2006)
- Nacrt zakona Ministarstva unutršnjih poslova.
Nekada je osnivanje agencija za obezbeđenje bilo regulisano Zakonom o preduzećima, prema
kome je za osnivanje agencije dovoljno imati osnivački kapital, kancelariju, registrovan telefon i
barem jednog zaposlenog.
Vlada Republike Srbije usvojila je dugo očekivani Zakon o privatnom obezbeđenju koji je
objavljen u Službenom glasniku 27.11.2013. godine a stupio na snagu 5.12.2013. godine, kao i
Zakon o detektivskoj delatnosti.
Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju, firme koje se bave privatnim obezbeđenjem, moraće da
imaju licencu za obavljanje posla, a svaki zaposleni licencu za rad, što će doprineti da se ova
oblast uredi. Time će biti izvršena selekcija preduzeća koja se bave ovom vrstom posla, ali i
zaposlenih u njima.
Fizičko lice ne može dobiti licencu, ako ima položen stručni ispit kod nelicenciranih pravnih lica
za obuku, a obuku za obavljanje poslova privatnog obezbeđenja, pored ovlašćenih pravnih i
fizičkih lica, može da sprovodi i MUP.

Primena Zakona o privatnom obezbeđenju počela je 1. januara 2017. i svi koji se bave poslovima
fizičko-tehničkog obezbeđenja moraju da poseduju licencu za obavljanje ove delatnosti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova pojacalo je nadzor i kontrolu, a firme i pojedinci koji su
započeli postupak licenciranja imaju obavezu da je sprovedu do kraja i u što kraćem roku.

2.Specifičnosti zaštite ličnosti

Zaštita pojedinih ličnosti u sklopu jedinstvenog sistema zaštite preduzima se shodno pozitivnim
propisima i obuhvata uskladjenu delatnost fizičke zaštite uz primenu mera tehničke zaštite.
Kada govorimo o zaštiti ličnosti u sistemu privatne bezbednosti podrazumevamo primenu
odgovarajućih zakonskih mera i radnji da bi se što bolje zaštitile odredjene ličnosti.
Zaštita ličnosti podrazumeva skup planskh fizičko-tehničkih mera.postupaka i radnji koje
preduzima sistem privatne bezbednosti radi zaštite neke ličnosti,odnosno smanjivanje ili
eliminisanje raznih oblika ugrožavanja i drugih opasnosti koje prete ličnosti koja se štiti.
Na osnovu procene bezbednosne situacije u svakoj konkretnoj situaciji i u skladu sa svim
važećim zakonskim i podzakonskim propisima preduzimaju se odgovarajuće delatnosti za
zaštitu odredjenih ličnosti.Zaštita se pruža po mestu rada,po mestu stanovanja i prilikom
putovanja,a štite i objkte koje te ličnosti koriste.
Specifičnosti u obavljanju poslova zaštite lica:
-postojanje zakonitosti u obavljanju poslova,posebno po pitanju upotrebe fizičke snage ili
vatrenog oružja;
-tajnost akcije;
-operativno-preventivni rad je osnov svake zaštite;
-stalna saradnja privatnih agencija sa organima bezbednosti;
-atentatori(teroristi) su skoro uvek u prednosti jer pre samog napada vrše planiranje i izvidjanje
samog mesta,odredjuju vreme i nečin,kao i sredstva;
-ako je telohranitelj sam on predstavlja laku metu za napaača;
-u slučaju napada na vozilo treba odmah napustiti mesto dogadjaja;
-štićena ličnost ne sme sama da odlučuje o svojoj bezbednost;
-dva telohranitelja nikad ne rade isti posao jer svaki od njih ima drugacije zadatke;
-telohranitelj treba da bude uvek na oprezu i da prati ponašanje lica koja su u neposrednij blizini
štićene ličnosti;
-ledja ličnosti ne smeju da budu nezaštićena;
-nivo zaštite zavisi od zahteva štićene ličnosti;
-na nekom skupu se mora predvideti makar jedan izlaz za brzo napuštanje u slučaju napada;
-ne sme se mešati posao i lično zadovoljstvo.
Delatnost na zaštiti lica karakterišu ove specifičnosti ,ali je loše što ne postoji zakon koji reguliše
ovu oblast,pa zbog toga ima dosta odstupanja i pravnih praznina i yato ovu oblast treba što pre
urediti.
Poseban značaj imaju pravila koja su zasnovana na iskustvu jer omogućavaju da se sagledaju
namere i oblici delovanja svih koji žele da ugroze štićenu ličnost,kao i da se otklone svi rizični
faktori koji doprinose ugrožavanju i da se preduzmu adekvatne mere za neutralisanje svih
opasnosti,što je garancija da će štićena ličnost dobiti odgovarajuću zaštitu.