Umetnost

Umetnost
Umetnost se u užem smislu označava kao sposobnost ili veština i ovo njeno orginalno značenje u antičkim vremenima stavljalo je umetnost ispod filozofije.
U širem i kasnije prihvaćenom smislu umetnost je sposobnost da se pomoću čulnih simbola izrazi određeno viđenje i shvatanje svesti i istine.
Poreklo umetnost nalazi se u ljudskoj potrebi da se osmisli vlastito iskustvo i da stvori novi, osoben svet pomoću različitih izrežajnih sredstava (reč, boja, pokret, ton) ili poreklo umetnost nalazi se u ljudskom nagonu da se izraze misli i osećanja kroz stvaranje i zabavljanje i u potrebi za onim što je magijsko, lepo, čarobno, dopadljivo.
Termin umetnost je latinskog porekla, ona predstavlja poseban specifičan oblik društvene svesti koja se može označiti kao „slikovito saznanje“.
To je integralni deo intelektualnog života uopšte i značajna vrsta društvenog stvaralaštva u kojoj se kategorija lepog ostvaruje na poseban i najpotpuniji način.
Umetnost nema cilj da nam omogući saznanje o svetu, već da stvori jedan nov ljudski svet, u kome ćemo uzivati na poseban način, estetski. Umetnost ima ogroman značaj za društvo. Ona ima i ogromnu moć i uticaj na oblikovanje društvene svesti, na formiranje i karakter društvenih stavova, a samim tim i na usmeravanje društvenog kretanja.
Umetnost je sposobnost da se pomoću čulnih simbola izrazi ljudski doživljaj sveta ili onoga što bi svet trebalo da bude. U njoj je veliki udeo individualnog stvaralaštva, jer umetnost izvire iz unutrašnjeg bogatstva ličnosti.
„Za doživljaj umetnosti treba imeti posebno osećanje. Ako čovek to ne poseduje, njemu umetnost ne može ništa saopštiti, kao što ni slepom čoveku ne mogu pokazivati vidici“.
(J.B.Dibo )
U iskazu francuskog estetičara  Diboa zapažamo da je za doživljaj umetnosti neophodno da čovek poseduje naročito osećanje i da se oblast umetničkog, nekako, odvija i od saznanja i moralne prakse. Čovek svet oseća i doživljava ga i u stanju je da oblikuje, odnosno da stvori jedan sasvim novi svet maštovitih slika, zvuka i oblika.
Cilj ovih novostvorenih dela je u tome što se njima čoveku pruža jedno u čulnim slikama neobično izraženo zadovoljstvo i uživanje.
Umetnost je specifičan oblik ljudske aktivnosti, kojom se na poseban način proizvode odredjene tvorevine, koje nisu ni udobne, ni zabavne, ni korisne, većonepružaju veličanstven doživljaj našim čulima. Bitna karakteristika umetnosti nije nužnost, kao kod rada, već mogućnost da sešto potpunije izrazi ili dopuni stvarnost.
Postoje tri različita momenta u svakoj umetničkoj tvorevini:

1)    estetski, kojim se utiče na oblikovanje ukus ljudi,
2)    saznajni, koji obogaćuje čovekovo saznanje,
3)    društveno-preobražavalački moment, koji se odnosi na umetnost, koja podstiče socijalnu akciju, odnosno razvoj ličnosti i npr. Književnosti.