2
1. УВОД
Управно право (eng.Administrative law) је грана права, која уређује управну делатност
тј. укупност свих (ауторитативних и неауторитативних) активности управе, којима
управа непосредно извршава свакодневне задатке и послове, остварујући своју
социјалну функцију. А чини је систем правних норми.
Правна норма представља правило о понашању људи, које је заштићено државним
апаратом принуде.
1
Постоји више подела правних норми, али најважнија је на:
Опште и појединачне правне норме – садрже опште заповести и односе се на
наредбе и неодређен број случајева или лица, која се могу наћи у истој
ситуацији. Појединачне правне норме се односе на тачно одређени субјекат, и на
конкретан случај.
Условне и безусловне правне норме – норме које се доносе за ситуације које
треба да наступе представљају условне норме, док се безусловне доносе за
ситуације, које су већ дате.
Свака правна норма се састоји из два основна елемента:
Диспозиције – представља правило понашања људи, и битан елемент, суштину,
без које правне норме нема.
Санкција – означава секундарну диспозицију, а и саму принудну меру, коју
државни орган силе примењује над прекршиоцем диспозиције.
Управни поступак предсвавља скуп правила, којима се регулише обавезно поступање
државних органа и организација када непосредном применом материјалних прописа
решавају о правима, обавезама или правном интересима појединаца, правних лица, или
других странака.
2
Разликујемо:
Општи управни поступак– обухвата правила поступка, која су заједничка за све,
или највећи број области управе и веже за све државне органе и организације,
које у тим областима решавају појединачне управне ствари за које није прописан
посебан управни поступак.
Посебни управни поступак – представља само посебна правила поступка, која
важе за поједине управне области и регулишу само поједина питања поступка.
1
Слободан Вучичевић, Mилан Бјелић; Управно право, стр. 29; Београд 2012.
2
Слободан Вучичевић, Mилан Бјелић; Управно право, стр. 109.; Београд 2012.
4
то од интереса за њихову службу, односно научни рад. Службено лице које води
поступак упозориће та лица да су дужна да чувају као тајну оно сто буду на расправи
сазнала.
Орган који води поступак дужан да предузима све што је потребно да се усмена
расправа обави без одуговлачења и по могућности, без прекидања и одлагања.
Лицима која сепозивају на усмену расправу мора се остварити довољно времена да се
припреме за расправу и да на њу дођу на време и без вандредних трошкова. Позваним
лицима оставиће се, по правилу, осам дана од достављања позива до дана расправке.
Када је за разматрање управне ствари на усменој расправи потребно упознати се са
плановима, списима или другим предметима, те предмете треба ставити на увид
позваним лицима истовремено са одређивањем усмене расправе, а у позиву за усмену
расправу назначити време и место када и где се они могу разгледати.
Орган који води поступак дужан је да и јавно објави одређивање усмене расправе: кад
постоји опасност да се појединачни позиви неће моћи на време доставити, кад постоји
вероватноћа да има заитересованих лица која се још нису појавила као странка, или кад
то налажу други слични разлози.
Јавна објава усмене размене треба да садржи све податке који морају бити наведени у
појединачном позиву, као и позив да на усмену расправу дође свако ко сматра да се
управна ствар тиче његових правних интереса.Та објава се саопштава на начин
прописан у закону.
3
Усмена расправа одржаће се, по правилу, у седишту органа који води поступак. Ако је
потребан увиђај, у месту ван седишта тог органа усмена расправа се може одржати на
месту увиђаја. Орган који води поступак може одредити за усмену расправу и друго
место кад је то потребно због знатног смањења трошкова и због темељнијег, бржег или
једноставнијег расправљања управне ствари.
Службено лице које води поступак дужно је да на почетку усмене расправе утврди која
су од позваних лица присутна, а у погледу одсутних – да провери да ли су им позиви
уредно достављени.
3
www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_opstem_upravnom_postupku.html
, члан 84
