Upravno pravo – prvostepeni upravni postupak

Uvod

Propisi o upravnom postupku sadrže pravila koja regulišu forme radnji i donošenje upravnih akata od strane organa državne uprave i organizacija kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujući propise rešavaju o pravima, obavezama i pravnim interesima stranaka koje učestvuju u upravnom postupku. Propisi o upravnom postupku imaju za cilј da obezbede pravilnu primenu materijalno – pravnih propisa kojima su regulisane pojedine upravne materije. Bez propisanih pravila upravnog postuka moglo bi da dođe do proizvolјnosti, pa i samovolјe organa koji primenjuju meterijalno – upravne propise na konkretne slučajeve, a to bi moglo dovesti i do nepravilne primene meterijalno – pravnih propisa 1.

Faze prvostepenog upravnog postupka

Prvostepeni upravni postupak se sastoji iz niza radnji koje se obavlјaju tokom postupka, a koje imaju za cilј utvrđivanje pravno relevantnog činjeničnog stanja i donošenje rešenja.
Postoje tri moguće faze prvostepenog upravnog postupka, i to:

1.    Pokretanje upravnog postupka (po službenoj dužnosti ili povodom zahteva stranke);
2.    Ispitni postupak (može biti skraćeni postupak i posebni ispitni postupak);
3.    Donošenje rešenja u upravnom postupku 2.

1. Prof. dr Mirko Kulić, Upravno pravo, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, 2012. god.

2. Prof. dr Mirko Kulić, Upravno pravo, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, 2012. god.

Pokretanje upravnog postupka

Upravni postupak se može pokrenuti: 1) povodom zahteva neposredno zainteresovane stranke; i 2) po službenoj dužnosti. Formalnopravno gledano, upravni postupak uvek pokreće nadležni organ, bilo da ga pokreće po svojoj inicijativi ili povodom zahteva stranke. Po pravilu, ako se radi o priznavanju nekog prava upravni postupak pokreće stranka svojim zahtevom, dok ako se radi o utvrđivanju nekih obaveza (npr. plaćanje poreza), upravni postupak pokreće nadležni organ uprave 1.

Spajanje stvari u jedan postupak

Ako se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na: 1) istom ili sličnom činjeničnom stanju i na istom pravnom osnovu; i 2) ako je organ koji vodi postupak u pogledu svih predmeta stvarno nadležan, može se pokrenuti i voditi jedan postupak i onda kada se radi o pravima i obavezama više stranaka. O vođenju jednog postupka u navedenim slučajevima organ će doneti poseban zaklјučak.
Organ može javnim saopštenjem pokrenuti postupak prema većem broju lica koja organu nisu poznata ili se ne mogu odrediti. Kad se vodi jedan postupak, ili kad je postupak pokrenut javnim saopštenjem, svaka stranka istupa u postupku samostalno 2.