Ustavno pravo

1.Predmet I naziv utavnog prava?

Prema formalnoj klasičnoj koncepciji predmet ustavnog prava su: ustavni tekstovi tj pravne norme koje sadrže ustavi. Ustavno pravo ima trostruku sadržinu: struktura države, sastav i funkcionisanje ustavnih organa, osnovna načela političkog režima države.

 
2. Pojam i klasifikacija izvora ustavnog prava?

Postoje tri izvora prava, tri obeležja forme pravnog akta, donosilaca akta, forma akta i postupak donošenja akta. Različiti izvori ustavnog prava međusobno su koordinisani u sistem tako da je moguće odrediti pravnu snagu različitih normativnih akata u njihovim međusobnim odnosima. Na vrhu hijerarhijske lestvice izvora ustavnog prava nalaze se ustavni zakoni.

 
3. Ustavni običaji kao izvori prava?

Običaj se formira na osnovu trajnog, jednoobraznog poštovanja određenog ponašanja. To je ponašanje pravno obavezno. Ustavni običaj karakteriše činjenica da u njegovom formiranju učestvuju isključivo državni ustavni organi. U teoriji ustavnog prava prihvaćeno je tri tipa običaja:

•     prvi tumači nejasnu ili neodređenu ustavnu normu
•     -drugi nastaje u slučaju kad neko pitanje sa područja ustavne materije nije uređeno pisanom ustavnom normom
•     treći je suprotan, izričito utvrđenoj pisanoj ustavnoj normi

4. Priroda i značaj ustavnog prava?

Ustavno pravo je pravna disciplina. Ono obuhvata ukupnost pravnih pravila koja uređuju političke institucije u kojima je sedište najviše vlasti u svakoj državi, kao i lične i kolektivne slobode kojima se ograničava politička vlast.
Ustavno pravo se može pojavljivati u tri oblika:

1.    Opšte ustavno pravo
2.    Pozitivno ustavno pravo
3.    Uporedno ustavno pravo

Ustavno pravo je fundamentalna grana unutrašnjeg javnog prava zbog toga što se odnosi na najviše državne institucije.