Vrste saobraćaja

UVOD

U današnjoj eri poslovanja, koju odlikuju turbulentne promene i izuzetna konkurencija, vrlo je važno identifikovati faktore koji će nam omogućiti da održimo visok nivo stabilnosti u poslovanju, kao i relevantnu uštedu u troškovima . Tako, na primer, svaka proizvodna organizacija, koja primenjuje koncept stalnog unapredjenja poslovnih procesa, pored akcenta na brzinu i količinu proizvodnje, veliku pažnju mora posvetiti i distribuciji, odnosno transportu svojih proizvoda. U tome posebnu ulogu ima saobracaj…
Saobraćaj predstavlja privrednu granu u kojoj se vrši prevoz ljudi i stvari sa jednog mesta na drugo. Spada u tercijarni sektor ekonomskih delatnosti. Za  razliku od poljoprivrede i industrije on ne stvara u procesu rada novi proizvod, ne menja njegova svojstva (fizička, hemijska) i kvalitet. Saobraćajni proizvod je činilac razvoja ljudskog društva zato što povezuje proizvođače (dobavljače) i potrošače. Saobraćaj je neraskidivo vezan za ostale privredne grane, a takođe i za prirodu. On je spona proizvodnje i potrošnje tj. proizvođača i tržišta (pod uslovom da oni nisu na istom mestu). Saobraćaj omogućuje razmenu dobara (trgovinu). Čitav ekonomski život zavisi od funkcionisanja saobraćaja kako u jednom regionu tako i u čitavom svetu. Jedna od njegovih bitnih karakteristika jeste da se često koristi kao jedan od najboljih pokazatelja nivoa razvijenosti država.

VRSTE SAOBRAĆAJA

Osnovne vrste savremenog transporta su – železnički, vodeni (morski, rečni), drumski, vazdušni, cevovodni i bežični. Pojedinačno čine saobraćajne mreže, a zajedno formiraju jedinstven saobraćajni sistem regiona ili sveta. Najbrže od svih u novije vreme se razvijao automobilski, cevovodni i vazdušni saobraćaj. Povećan je i značaj morskog saobraćaja. Gotovo u svim zemljama sveta pogoršana je pozicija železničkog saobraćaja. Veći deo svih saobraćajnih sredstava i saobraćajnica koncentrisan je u razvijenim zemljama. Na njih otpada značajan deo prometa tereta i putnika svetskog transporta. Zemlje u razvoju su znatno slabije, nego razvijene, obezbeđene saobraćajem, što se nadovezuje na našu prethodno izvedenu konstataciju da se saobraćaj u velikoj meri koristi kao pokazatelj nivoa razvijenosti država.
Za svaki vid saobraćaja može se izdvojiti niz prednosti i nedostataka, koji mu pri transportu određene vrste robe ili putnika stavljaju na prvo, ili pak na poslednje mesto. To zavisi od niza faktora, ili bolje rečeno kriterijuma koji će predstavljati osnovu pri njihovoj klasifikaciji i rangiranju. Fokus u našem daljem izlaganju biće na utvrđivanju konkurentskih prednosti  i nedostataka isključivo kod suvozemnih vidova saobraćaja.