Sadržaj
Uvod.....................................................................................................................................3
1. Žalba- pojam I definicija...................................................................................................4
1.1. Osnovi žalbe.....................................................................................................................5
1.2. Pravo na žalbu..................................................................................................................8
1.3. Nadležnost organa za rešavanje po žalbi.......................................................................10
1.4. Rok na žalbu...................................................................................................................11
1.5. Dejstvo žalbe..................................................................................................................13
1.6. Sadržaj žalbe...................................................................................................................13
1.7. Predavanje žalbe............................................................................................................15
2. Rad prvostepenog organa po žalbi..................................................................................16
2.1. Žalba kad prvostepeno rešenje nije doneto..................................................................18
2.2. Žalba na presudu prvostepenog suda............................................................................19
3. Rešavanje drugostepenog organa po nalogu..................................................................28
3.1. Odbijanje žalbe...............................................................................................................30
3.2. Poništenje rešenja..........................................................................................................30
3.3. Izmena rešenja...............................................................................................................30
3.4. Dostavljanje drugostepenog rešenja.............................................................................31
3.5. Rok za donošenje rešenja po žalbi.................................................................................31
4. Primeri žalbe iz sudske prakse........................................................................................32
Prilog- Primeri obrazaca za podnošenje zahteva I žalbi.......................................................42
Zaključak............................................................................................................................47
Literatura...........................................................................................................................48
2
1. Žalba- pojam I definicija
U prekršajnom postupku ovlašćena lica mogu koristiti redovne i vanredne pravne
lekove( redovna i vanredna pravna sredstva ). Pravni lekovi su sredstvo za ispravljanje
grešaka koje su moguće i u najsavršenijim procesnim odredbama i sudskim
postupcima. Postojanje pravnih lekova upućuje prvostepene, odnosno osnovne sudove
na kvalitetniji rad i postupanje, jer kontrolom pravilnosti njihove odluke postoji
mogućnost kontrole njihovog rada od strane viših, odnosno okružnih sudova.
Redovni pravni lekovi su pravna sredstva koja koriste ovlašćena lica s ciljem
pobijanja prvostepenih rešenja koja jos nisu postala pravosnažna i koji su devolutivni
U prekršajnom postupku postoji samo jedan redovni pravni lek–žalba.
Žalba je redovan, potpun i devolutivan pravni lek sa suspenzivnim dejstvom, protiv
rešenja o prekršaju koje je doneto u prvom stepenu.
Žalbu mogu izjaviti okrivljeni i podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog
postupka. ,,Žalba je redovno pravno sredstvo. Pravo na žalbu je podignuto na rang
osnovnih ustavnih rešenja, jer predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava i
primenjuje se u različitim postupcima gde gradjani ostvaruju svoja prava pa i u
upravnom postupku.”
1
U korist okrivljenog žalbu mogu da izjave i njegov branilac, bračni drug odnosno
vanbračni drug, srodnik po krvi u prvoj liniji, zakonski zastupnik, usvojilac i
usvojenik, ali ne protiv volje okrivljenog. Pravo na izjavljivanje žalbe na rešenje o
prekršaju ima i oštećeni, ali samo u pogledu imovinskopravnog zahteva. Za pravno
lice žalbu mogu da izjave predstavnik ili zastupnik. Ukoliko je rešenjem o prekršaju
izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta, a okrivljeni nije vlasnik predmeta, žalbu
u odnosu na odluku o toj meri može da izjavi i vlasnik oduzetestvari.
1
Ilić M.: Upravno pravo, Niš 2006. , str 430.
4
1.1. Osnovi žalbe
Osnov žalbe predstavlja vrstu nedostataka zbog kojih se ona može izjaviti, tj. Opšte
ime za grupu nedostataka iste prirode. Osnov žalbe treba razlikovati od razloga žalbe
koji označavaju konkretne nedostatke u okviru određenog osnova.
Rešenje o prekršaju može se žalbom pobijati :
1) zbog bitne povrede odredbi prekršajnog postupka;
2) zbog povrede materijalnog propisa o prekršaju;
3) zbog odluke o prekršajnim sankcijama;
4) zbog odluke o oduzimanju imovinske koristi;
5) zbog odluke o troškovima prekršajnog postupka i
6) zbog odluke o imovinskopravnom zahtjevu.
Podnosilac žalbe se može pozvati na sve žalbene osnove, na neke od njih, ili samo na
jedan osnov, ali mora učiniti konkretizaciju makar jednog osnova. Pored navođenja
osnov, podnosilac žalbe navodi i razlog žalbe, tj. konkretni nedostatak rešenja.
Obrazloženje žalbe je konkretizacija razloga žalbe, iz kojih treba da se vidi zbog čega
je podnosilac žalbe nezadovoljan i čemu se sastoje nepravilnosti u napadnutom
rešenju.
Žalba treba da sadrži i predlog da se pobijano rešenje potpuno ili delimično ukine ili
preinači, što zavisi od podnosioca žalbe. I sam podnosilac žalbe može u žalbi izneti
nove činjenice i predlagati nove dokaze, ali je dužan i da navede razloge zašto ih
ranije nije izneo, odnosno zašsto ih nije izneo tokom postupka. U žalbi je žalilac,
pored novih činjenica i novih dokaza, dužan navesti i činjenice kojima će se oni
5
drugostepeni sud koji rješava po žalbi mora utvrditi da rešenje o prekršaju ne bi bilo
doneseno bez zasnivanja na tom dokazu, a u suprotnom, ako bi rešenje o prekršaju
bilo doneseno bez obzira na taj i takav dokaz, tada drugostepeni sud ne bi mogao
ukinuti rešenje o prekršaju zbog navedene bitne povrede prekršajnog postupka ).
6. ako je sud propustio da primeni ili je pogrešno prijemijenio odredbe zakona, a koje
su imale štetne posledice za žalioca.
Povreda materijalnog propisa o prekršaju postoji kada je pogrešno primenjen
materijalni propis u pogledu sledećih pitanja:
1. da li radnja opisana u prekršajnom nalogu ili zahtevu za pokretanje prekršajnog
postupka koja se stavlja na teret okrivljenom predstavlja prekršaj
2. da li postoje okolnosti zbog kojih se isključuje odgovornost okrivljenog za prekršaj
3. da li je nastupila zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka ( odnosno
zastarelost prekršajnog gonjenja) ili je prekršajna stavar već pravosnažno rešena.
4. da li je u pogledu prekršaja koji je predmet prekršajnog postupka došlo do pogrešne
primene zakona ili propisa koji određuje prekršaj ( pravna kvalifikacija ).
5. da li je odlukom o prekršajnoj sankciji ili drugoj mjeri sud prekoračio ovlašćenja
koja ima po zakonu ( kada bi sud izrekao za prekršaj prekršajnu sankciju ili meru koja
se ne može izreći za taj prekršaj ili kada bi izrekao sankciju u iznosu manjem od
minimuma, ili većem od maksimuma koji je propisan)
Forma i sadržina rešenja o prekršaju nije predviđena kao bitna povreda odredaba
prekršajnog postupka. ( na primer, ako je izreka rešenja o prekršaju nejasna ili
nerazumljiva, protivrečna sama sebi ili razlozima rešenja, ili u rešenju nisu navedeni
razlozi o odlučnim činjenicama).
Rešenje o prekršaju može se pobijati i zbog odluke o prekršajnoj sankciji, zaštitnoj
meri, oduzimanju imovinske koristi, troškovima prekršajnog postupka i
imovinskopravnom zahtevu. Rešenje o prekršaju može se pobijati kada sud nije
prekoračio zakonsko ovlašćenje u pogledu mogućnosti izricanja prekršajne sankcije ili
druge mere. Sud u konkretnom slučaju, prilikom odmeravanja sankcije nije ocenio ili
je nepravilno ocienio olakšavajuće ili otežavajuće okolnosti, a kod izricanja novčane
7
