Zastupništvo

Po pravilu, lice koje je preduzelo pravnu radnju, stiče neposredno za sebe prava i obaveze. Ali pojedini pravni subjekti, nisu u stanju da za zadovoljenje svojih potreba, preduzmu određene pravne poslove. Neko ne može sticati prava i obaveze svojim pravnim radnjama, zbog postojanja određenih pravnih smetnji (nedostatak poslovne sposobnosti), a neko zbog faktičkih smetnji (odsutnosti). Stoga struktura modernog društva i potrebe prometa u povećanoj meri zahtevaju da pravne radnje može preduzimati jedno lice (zastupnik) za drugo. Tu funkciju ispunjava ustanova zastupništvo.
Zastupnik je lice koje preduzima pravnu radnju u tuđe ime i na tuđi račun. Za zastupništvo je karakteristično: 1) Da je jedno ovlašćeno lice preduzelo pravnu radnju u tuđe ime, odnosno da sve pravne posledice iz takve radnje pogađaju neposredno lice u čije je ime radnja preduzeta (zastupanog). 2) ekonomski efekti te radnje ostvaruju se ne u imovinskoj masi onoga koji je pravnu radnju obavio, već zastupanog.
Prema tome, zastupnik svojim pravnim radnjama zasniva građanskopravni odnos između zastupanog i trećeh lica. Prava i obaveze iz takvog građanskopravnog odnosa, stiče neposredno zastupani a ne zastupnik.