Zdravlje u svetu i kod nas

Biti zdrav ima različito značenje za različite ljude. Za laike to najčešće znači ne biti bolestan, dok zdravstveni radnici pod zdravljem podrazumevaju odsustvo medicinski definisanih bolesti i nesposobnosti. Standardi o tome šta se može smatrati zdravim variraju i menjaju se, a ljudi najčešće procenjuju zdravlje subjektivno, što otežava merenje.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definisala je zdravlje kao “stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti”.
Postoji više aspekata zdravlja kao što su: fizičko zdravlje (odražava mehaničko funkcionisanje tela), mentalno zdravlje (odražava sposobnost jasnog i koherentnog mišljenja), emocionalno zdravlje (omogućava da se prepoznaju i adekvatno ispolje emocije – radost, ljutnja, uživanje, što podrazumeva i adekvatno reagovanje na stres), socijalno zdravlje (označava sposobnost uspostavljanja i održavanja socijalnih kontakata sa ljudima), zdravlje zajednice – kojim se ističe neraskidiva veza individualnog zdravlja i svega onoga što nas okružuje).
U širem smislu zdravlje se posmatra kao stanje ili kvalitet ljudskog organizma koji se izražava adekvatnim funkcionisanjem organizma u datim genetskim uslovima i uslovima spoljne sredine, a u užem smislu zdravlje podrazumeva:
• da ne postoji bolest,
• da osoba funkcioniše normalno unutar opšte prihvaćenih zdravstvenih standarda u odnosu na pol, starost i geografsko područje,
• da organi funkcionišu adekvatno, kako posebno, tako i u sklopu međusobnih odnosa.
Prilikom usvajanja globalne strategije “Zdravlje za sve” SZO je indirektno prihvalila pragmatičan stav o zdravlju kao “sposobnosti za vođenje ekonomski i socijalno produktivnog života”.

Sve postojeće definicije zdravlja ukazuju na njegovu kompleksnost i multidimenzionalnost, ali ne pružaju mogućnost merenja. Da bi se to obezbedilo potrebne su operativne i radne definicije do kojih nije lako doći. Jedna od postavki, koja ima veliki značaj za razumevanje pojma zdravlja i za njegovu operacionalizaciju, sadržana je u Milerovoj teoriji o životnim sistemima. Prema ovoj teoriji svi živi sistemi predstavljaju oblik hijerarhije međuzavisnih jedinica, u kojoj je sistem višeg nivoa sačinjen od nižih podsistema.