Zdravstvena nega i palijativno zbrinjavanje bolesnika obolelih od karcinoma jetre

Jetra (hepar) je najveći organ u trbušnoj duplji, ona je i najveća žlezda čovečijeg tela. Jetra je dodata organima za varenje i luči šuč. Osim toga, u jetri se obavlja niz važnih metaboličkih procesa, u njoj se takođe deponuju glikogen, masti, proteini i vitamini. Najzad, jetra im ai odbmrambenu ulogu jer njeni fagociti uklanjaju bakterije iz krvi. Njena težina iznosi oko 1500 grama odnosno 2% od celokupne telesne težine. Jetra ima veliku regenerativnu moć i veliku otpornost na razne poremećaje. I posle mestimičnih nekroza u jetri – kao npr. u akutnom hepatitisu, izlečenje je je kompletno i bez posledica.
Bolesti jetre, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, spadaju u deset najčešćih uzroka smrti u svetu. Rasprostranjene su na svim kontinentima. Neke su češće u razvijenim, a druge u zemljama sa nižim socijalnim standardom. Česta posledica bolesti jetre jeste karcinom jetre, čije lečenje se svodi na hiruršku resekciju jetre.
Prognoza ove bolesti je loša. Nakon hirurške intervencije, pacijent je u teškom opštem stanju, a njegova nega trebalo bi da se sprovodi po svim standardima nege u hirurgiji i onkologiji. Pacijent je zbog bolesti mršav, oseća mučninu, povraća. Nije pokretan.

2.Tumori jetre

Tumori jetre mogu biti benigni i maligni. Patologija, epidemiologija, etiopatogeneza i terapija tumora jetre opisana je u mnogim publikacijama. Ova problematika zaokuplja pažnju ne samo zbog značajnog broja slučajeva karcinoma jetre i bilijarnog trakta, već i zbog činjenice da se karcinogeneza u jetri eksperimentalno intezivno istražuje i to sa značajnim rezultatima. Pored hepatocelularnog karcinoma (HCC), nesumljivo najčešćeg tumora jetre, u jetri se mogu razviti i mnogi drugi maligni i benigni tumori. Histološka klasifikacija tumora jetre.