3
1. Осигурање живота као нарочита врста осигурања
Осигурање живота представља облик заштите осигураника или њему блиског лица за
случај несреће која га може задесити. На овај начин човек се на време обезбеђује од
ризика смрти, односно губитка или смањења способности привређивања. Животно
осигурање отклања штетне последице оба ризика. Иако дуго забрањивано, због
објашњења да је неморално извлачити корист од смрти или незгоде, данас је уговор о
животном осигурању опште прихваћен у свим правним системима.
Животно осигурање служи проширењу обавезног (социјалног) осигурања. У развијеним
друштвима кроз приватно животно и пензијско осигурање врши се корекција система
пензијског осигурања заснованог на начелу генерацијске солидарности, пошто пензијски
фондови све теже подносе оптерећење великог броја пензионера.
Поред наведене социјалне функције животно осигурање у свакој привреди има значајну
улогу као извор кредитирања развоја. Са становишта државе, плаћањем премије
животног осигурања акумулирају се средства која имају значај штедње, која је
дугорочна, унапред одређена и наменска. Стога се она може употребити као извор
кредитирања и инвестирања. Са становишта појединца, полиса животног осигурања
може се употребити и као гаранција за кредит, што осигуранику може обезбедити
средства за улагање или задовољење изненадних потреба. Имајући у виду значај који
животно осигурање има за привреду државе, оно захтева посебан однос у домену пореске
политике. Стога се у највећем броју држава премије животног осигурања ослобађају
пореза.
"Специфичност осигурања живота је у томе што представља комбинацију осигурања од
осигураног ризика и штедње, а последица је формирање фонда математичке резерве.
Наиме, из функције штедње осигурања живота, произилази извесност обавезе исплате
осигуране суме у случају доживљења уговореног временског периода осигурања. Пошто
су уговори о осигурању живота вишегодишњи, то је неопходно да се штедна премија
издваја и преноси из године у годину и заједно са каматом формира математичку резерву,
која служи за исплату уговорене суме."
1
1
Gadgr, P. (2017): Life insurance development prospects, Reflector, Daram, стр. 141
4
2. Ефикасност осигурања живота
Најчешћи фактори који који утичу на развијеност осигурања живота су:
висина националног дохотка и ниво животног стандарда,
стабилност домаће валуте,
развијеност социјалног осигурања,
степен и обим запослености, као и остале економске, односно
економско- демографске детерминанте и
поверење у институције система.
Када је у питању ефикасност осигурања живота, од свих набројаних фактора, свакако је
најзначајнија монетарна стабилност. Уговорени рокови трајања осигурања живота су 10
и више година, те дејство инфлације, као израз монетарне стабилности, долази до пуног
изражаја. Промене у куповној снази новца утичу веома дестимулативно на сваки облик
штедње, па и на осигурање живота и постају један од његових најважнијих
ограничавајућих фактора развоја. Проблем очувања реалне вредности средстава
осигурања живота је истоветан са питањем ефикасности штедње у условима инфлације.
Уколико осигурање живота нуди дугорочну заштиту и када штедише - осигураници знају
да ће се ова заштита обезбедити без реалног обезвређивања осигуране суме тада
егзистира као ефикасно осигурање. Тај циљ се може остварити у целини само у случају
ако осигураници приликом доживљења или корисници у случају смрти добију накнаду
у таквој реалној вредности као што су је очекивали приликом закључења осигурања.
Како је осигурање живота вишегодишње осигурање, а премија се најчешће плаћа у току
цијелог трајања осигурања и како део премије има функцију штедње, то да би уговорене
величине задржале реалну вредност, потребно је да су испуњени следећи услови:
1. Да уговарач осигурања сваке године плаћа реално једнаку премију (у условима
инфлације номинално већу), односно уплата средстава по основу премије осигурања у
било ком тренутку треба да има реално једнаку вредност као код првог плаћања и
2. После уплате средстава осигурања треба да сачувају реалну вредност. У мери у којој
су испуњени претходни услови могуће је обезбедити ефикасност осигурања живота, а да
при том не буде угрожена материјална основа за провођење осигурања.
