Znacaj medjunarodnih finansijskih investicija u finansiranju investicionih projekata

Uvod
Promene sa kojima se suočavaju preduzeća na početku ovog veka rezultat su uticaja više faktora.Prvi faktor je globalizacija – ogroman porast razmene i raspoloživost novih proizvoda i usluga, kao i dramatično povećanje mobilnosti inostranih investicija, kretanja ljudi i međunarodne konkurencije.Sledeći faktor je uticaj savremenih komunikacijskih tehnologija.Investicije su jedan od osnovnih činitelja razvitka proizvodnje i privrededržave.Svaka društvena zajednica preuzima niz ekonomskih, političkih iadministrativnih mera i instrumenata kojima usmerava investiciona ulaganja karealizaciji određenih zacrtanih ekonomskih, socijalnih i političkih ciljeva.Međunarodne finansijske institucije su zaslužne za veliki broj investicija u zemljama u tranziciji.Ove investicije su namenjene pre svega oporavku i podsticaju državnih ekonomija.Većina projekata investiranih od strane međunarodnih finansijskih institucija ne služe samo za podsticaje nacionalne ekonomije već imaju i funkciju pristupne pomoći koja će biti objašnjena u daljem tekstu.
Na početku rada data su uvodna razmatranja kao i hipotetički okvir rada.U prvom delu rada obrađen je pojam investicija i finansiranja, istorijska pozadina međunarodnih finansijskih institucija i njihova detaljna podela.U drugom, delu rada koji je inače i ključan deo obrađen je institucionalni ambijent Srbije sa osvrtom na značaj stranih investicija na preduzeća u Srbiji.Zatim je objašnjen značaj međunarodnih finansijskih institucija u finansiranju investicionih projekata što je i tema ovog rada kroz prikaz najznačajnijih trenutno aktivnih projekata.Na kraju rada data su zaključna razmatranja i pregled literature.U radu je korišćena literatura domaćih autora iz oblasti ekonomije, kao i razni javni statistički podaci.Takođe korišćeni su relevantni sajtovi kao i slobodne internet enciklopedije.Nadam se da ću ovim radom dati skroman doprinos u pokušaju da prikažem značaj međunarodnih finansijskih institucija u finansiranju investicionih projekata radi shvatanja ove kompleksne materije koja može voditi podizanju kvaliteta života u Srbiji.

I OPŠTI DEO
1. POJAM INVESTICIJA
Odustajanje od trenutne potrošnje u korist veće buduće potrošnje je razlog zašto štedimo. Investiranje predstavlja proces permanentnog investiranja štednje tokom određenogvremenskog perioda.Ulagačima ili investitorima smatramo pojedince, vlade, penzionefondove i kompanije.Pod investiranjem ili ulaganjem podrazumevamo sve vrsteinvesticija, uključujući investicije kompanija u nove pogone i opremu zatim određene investicije u akcije, obveznice, robu idrugu realnu imovinu.Investicija je odricanje od delasadašnje potrošnje zaradveće koristi u budućnosti.Vremenski period između ulaganja u sadašnjosti i očekivanih efekata u budućnosti je po pravilu dug.Zbog toga je svaka investicija izložena neizvesnostima-rizicima.Rizici su veći što je ovaj vremenski period duži. Investicijama se smatraju ulaganja kapitala u:
 objekte, opremu, instalacije, postrojenja i uređaje;
 zastarele i dotrajale kapacitete;
 obezbeđenje trajnih obrtnih sredstava;
 hartije od vrednosti (portfolio investicije);
 nove konstrukcije i prototipove i uopšte u poboljšanjepostojećih i razvoj novih proizvoda;
 nova tehničko tehnološka rešenja i poboljšanje tehnološkog procesa;
 poboljšanje organizacije i uvođenje novih organizacionih rešenja,obuku i usavršavanje kadrova;
 nabavku patenata, licenci i drugih prava
Svaka investicija ima prepoznatljive elemente:
 ko investira,
 program u koji se investira (invsticioniprojekat),
 obim i oblik kapitala koji se investira,
 vreme u kojem se investicioni projekat realizuje i očekivane rezultate investicije(Ilić, Pašić, 2010).

Investicije su jedan od osnovnih činitelja razvitka proizvodnje i privrededržave.Svaka društvena zajednica preuzima niz ekonomskih, političkih iadministrativnih mera i instrumenata kojima usmerava investiciona ulaganja karealizaciji određenih zacrtanih ekonomskih, socijalnih i političkih ciljeva. Unacionalnoj ekonomiji uloga investicija jedvojna: s jedne strane, važniji porastinvesticija izaziva veće promene agregatne potražnje, što ima uticaja napovećanje proizvodnje i zapošljavanja, i – s druge strane, investicije dovode doakumulacije kapitala – pomoću njih dolazi do stvaranja dopunskog fonda opreme, građevinskih objekata i zaliha, što opet dovodi do podizanja nivoapotencijalnog nacionalnog proizvoda i poticanja ekonomskog rasta na duži rok (Patoska 2009 str 1-5).
Finansiranječine poslovi i postupci u vezi sa obezbeđivanjem i ulaganjem novčanih sredstava.Za finansiranje se mogu obezbediti sredstva izsopstvenih i tuđih izvora.Novčana sredstva su potrebna svakom preduzeću da bi podmirilo svoje tekuće potrebe kao i za povećanje obima rada.Sredstva potrebna za tekuće poslovanje čine finansiranje u širem smislu.Samim tim, finansiranje u užem smislu predstavljanova ulaganja u proces rada, jer se timepovećavaju ukupna sredstva.Aktivno finansiranje je takvo finansiranje koje zafinansijera donosi određenu korist u vidu kamate.Ta kamata je aktivna zato što finansijer (banka)daje svoja novčana sredstva na korišćenje drugoj privrednoj organizaciji po ugovoru na određeno vreme i pod određenim uslovima. Preduzeće koje koristi sredstva plaća kamatu nasredstva koja koristi, što znači da je ovo finansiranje, sa stanovišta korisnika, pasivnofinansiranje.Danas postoje sledeći razvijeni izvori finansiranja ikreditiranja privrede:
1. samofinansiranje,
2. udruživanje sredstava i kapitala,
3. zajednička ulaganja,
4. osnivačka ulaganja,
5. kreditni odnos sa domaćim i stranim partnerima,
6. direktne inostrane investicije,finansiranje putem emisije hartija od vrednosti,
7. specifični oblici finansiranja,
8. drugi mogući oblici finansiranja i kreditiranja.