Увод
Спланхнологија
(splanchnologia)
То је наука о утроби. Утороба (
viscera
) јесте заједнички назив за органе прибора за
варење, прибора за дисање, мокраћно-полног прибора и за жлезде са унутрашњим
лучењем(
ендокрине жлезде
). Она је смештена у органиском простору главе, врата и
трупа. Њена улога је вегетативна, омогућује метаболизам човека. Утробни органи су
цеволики и повезани међусобно, образују канале прибора,
трактусе,
кроз које пролазе
хранљиве материје, њихови продукти и заостаци. Трактуси увек комуницирају са
спољањном средином. У овом раду ће бити реч о орагинима прибора за дисање,
тачније
плућима.
2
Спољашња страна
(facies costalis)
има највећу површину, испупчена је од врха
према бази и од напред према позади. Ова страна позади додирује кичемни стуб и то
представља њен кичемни део
(pars vertebralis).
На њој се налазе плитки жлебови који
одговарају ребрима.
Унутрашња страна
(facies medialis)
належе уз бочну страну кичменог стуба и
средогруђа. Њен задњи део
(pars vertebralis)
јесте конвексан, а предњи
(pars
mediastinalis)
нераван као последица отисака које остављају органи средогруђа (срце,
крвни судови и једњак). Непосредно иза средишњег дела унутрашње стране, налази се
улазни отвор, хилус плућа
(hilus pulmonis)
кроз који пролазе душница, крвни судови и
живци, тј. елементи плућног корена
(radex pulmonis).
Плућно крило је косом пукотином
(fissura obliqua)
подељено на два режња,
горњи
(lobus superior)
и доњи
(lobus inferior).
Коса пукотина је дубока и допире до
хилуса плућа. Она силази косо надоле и напред од висине ртног наставка th3 до
спољњег краја шесте ребарне хрскавице. На десном плућном крилу постоји још једна
пукотина, хоринзонтална
(fissura horinzotalis),
која одговара напред четвртом
међуребарном простору. Она одваја средњи режањ
(lobus medius)
од горњег режња
десног плућног крила.
Састав и грађа плућа
У састав плућа улазе
паренхим, везивна строма, крвни судови и живци.
Главна душница
, по уласку у плућно крило, силази косо надоле и упоље, ка
задњем делу његовог доњег режња и образује бронхијално стабло, од кога се одвајају
гране за режњеве
(bronchi lobares)
и за плућне сегменте
(bronchi segmentales).
Десна
главна душница, по уласку у плућно крило, даје три лобарна бронха-горњи, средњи и
доњи
(bronchus lobaris-superior, medius et inferior)
, а лева главна душница само два-
горњи и доњи
(bronchus lobaris-superior et inferior)
. Лобарни бронхи се деле у сегменте,
којих на десној страни има 10-11, а на левој 8-9. Сегментални бронхи, пошто се поделе
4-5 пута, завршавају се
бронхиолама
, чији калибар износи 1 mm.
Плућни режњић
(
слика бр.2)
,
основна је јединица грађе паренхима, има облик
многостране пирамиде, величине 1cm
3
. Кроз његов врх улази бронхиола
(bronchiolus
terminalis),
која се одма рачва и даје респираторне бронхиоле
(bronchioli respiratorii),
4
